U Kostolcu je nedavno počela izgradnja pristaništa za potrebe kostolačkog ogranka EPS-a
Prethodno je dobijena licenca za obavlјanje posla lučkog operatera u Republici Srbiji, koju je po Zakonu o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama prvi put od svog osnivanja izdala Agencija za upravlјanje lukama, a zatim i pripremlјena potrebna projektna dokumentacija. Izvođač je uveden u posed 14. marta, čime su započeli pripremni radovi. Vrednost radova na izgradnji pristaništa, koje predstavlјa realizaciju jednog od pet projekata prve faze kineskog kreditnog aranžmana, procenjena je na 15,86 miliona dolara. U obim posla spadaju izgradnja pristaništa, nadzor i konsultantske usluge, kao i izdizanje dalekovoda. Ukupno projektovano zauzeće površina pristaništa iznosi oko 5,7 hektara, od čega je 2,6 voda i 3,1 hektar kopno.
– Pristanište „Kostolac“ gradi se kao rečno teretno pristanište na plovnom putu reke Dunav. Bazenskog je tipa i nalazi se u rukavcu Dunavac, koje je kostolačkim kanalom povezan sa Dunavom. Prema nameni, pristanište je industrijsko, a kao takvo je predviđeno za potrebe rečnog transporta „TE-KO Kostolac“. Sastoji se od obala, obaloutvrda na drugim delovima obale, kejskih i pristanišnih površina namenjenih pretovaru tereta i pristanišnih saobraćajnih površina. Osim toga, predviđeni su i pristanišni objekti, dve grupe od po dva silosa za pretovar gipsa i pepela, pristanišne instalacije, plovne oznake, navigaciona i druga oprema pristaništa na akvatoriji i prilaznom plovnom putu od Dunava – rekao je mr Nebojša Mišić, rukovodilac prve faze projekta TE „Kostolac B“.
Pristanište „Kostolac“ zahvata vodenu površinu – akvatoriju u bazenskom delu pristaništa Dunavcu, širine 80 i dužine definisane prema dužini keja od 132,5 metara, ukupne površine 1,06 hektara. Akvatorija za manevar plovila zahvata prostor u Dunavcu između bazenske akvatorije, Kostolačkog kanala, obala Šugavice i obale kod Termoelektrane „Kostolac A“, odnosno ispred crpne stanice i razvodnog postrojenja ove termoelektrane.
– Teritorija pristaništa definisana je na osnovu potreba za pretovar tereta, „TE-KO Kostolac“. Smeštena je na dve operativne obale u bazenskom delu akvatorije, sa pripadajućim saobraćajnim i administrativno-poslovnim površinama – kaže Mišić.
U krugu TE „Kostolac B“ postoji deponija uglјa na kojoj se nalazi ugalј obrađen i pripremlјen za prodaju velikim potrošačima i široku potrošnju. Planirana količina, koja bi se transportovala preko pristaništa, iznosi oko 50.000 tona uglјa godišnje, a predviđeno je da se realizuje u periodu od aprila do septembra.
– Na pristaništu će se pretovarivati i 50.000 tona opreme godišnje za „TE – KO Kostolac“, kao komadni – generalni teret koji se doprema rekom, a dalјe će se otpremati drumskim transportnim sredstvima do predviđene lokacije. Gips, koji nastaje kao nusproizvod odsumporavanja u TE „Kostolac B“, a predviđa se količina od 105.000 tona godišnje, transportovaće se od lokacije TE „Kostolac B“ do pristaništa vozilima drumskog transporta, pretovarivati u pristaništu i otpremati plovilima – istakao je Mišić i dodao da će se suvi pepeo, koji se preuzima iz dva silosa u TE „Kostolac A“, pneumatski transportovati od lokacije do pristaništa, pretovarivati u pristaništu i otpremati plovilima. Na godišnjem nivou se planira otpremanje 157.000 tona suvog pepela.
Pristanište „Kostolac“ predviđeno je za pretovar različitih vrsta roba i materijala. Planirano je da se transportuje droblјeni kamen, krečnjak koji se kao agregat koristi u postrojenju za odsumporavanje dimnih gasova izgrađenom u Termoelektrani „Kostolac B“. Potrebna količina krečnjaka koja bi se transportovala preko pristaništa je oko 170.000 tona godišnje. U TE „Kostolac B“ predviđeno je skladište koje zadovolјava dvonedelјnu potrošnju krečnjaka, tako da se na pristaništu ne zahteva formiranje deponije krečnjaka kao tehničko-tehnološke rezerve za potrebe odsumporavanja.
