Марко Шелић Марчело (Параћин, 22.01.1983) има обичај да исправи новинаре када га пред интервју најаве као „свестраног момка”: „Тај комплимент припада некоме ко је истовремено и астрофизичар и столар и гинеколог. Све моје активности тичу се једног истог: бављења писањем. А све што пишем је о људима, псима и мишима.”
То чини кроз прозу, новинске колумне и музику. По струци би био професор српског језика и књижевности, да га од тога не дели још који испит.
Објавио је четири студијска албума – De facto (2003), Puzzle shock!(2005), Трећу страну медаље (2008) и Децу и Сунце (заједно са својом групом Филтери, 2010), те роман Заједно сами (2008), збирку разноврсних текстова О људима, псима и мишима (2009), роман Малтерего – књига прва: Рубикова столица (2012) и стотинак колумни за разне редакције.
Роман Заједно сами је до данас продат у више од 12 000 примерака, док је Малтерего за годину дана продат у преко 3000 примерака.
Посебну пажњу јавности скренуо је текстовима својих песама, којима је завредео признања попут награде ТВ Метрополис (најбоља песма) и Даворин за 2006. и 2009. годину (најбољи урбани/роцк албум), а спот заПозериште први је српски спот уврштен у World Chart Express европског МТВ-а.
Први албум био је најпродаваније издање године на листи ИПС-а, која се узимала за најрелевантнију у земљи када је реч о алтернативној музици.
Концертно је активан од почетка своје каријере, са просечно 40-ак концерата годишње (колико му остале обавезе дозвољавају) широм целог бивше Југославије региона и иностранству.
Неколико година објављивао је колумне у Политици, али и у Хуперу, где је водио и рубрику о стриповима. Овај ангажман овенчан је Наградом за најбољег младог стрип есејисту на Десетој смотри младих стрип аутора Балкана (2010), а од 2009. и послом једног од уредника у редакцији Веселог четвртка, највећег домаћег издавача стрипова.
Учествовао је у више акција РЕX-а, Центра за ненасиље и Центра за ратну трауму о теми толеранције међу народима бивше Југославије и деловања музике и књижевности на промену свести младих, а сарађивао је и са организацијом АСТРА у акцији борбе против трговине људима.
Удружење издавача и књижара Војводине доделило му је титулу амбасадора књиге и читања (2007), а роман Заједно сами добио је Попбоксову награду публике за најбољу књигу 2008. Исту награду је четири године касније освојио и роман Малтерего. Позориште ДАДОВ адаптирало га је у у представу 2010.
Исте године, часопис The Men проглашава аутора „човеком године“ у категорији New Idol, а 2013. ушао је на листу сто најутицајнијих Срба према магазину Недељник, као и у српску верзију енциклопедије „Who is Who“.