Tranzicija ka čistoj energiji mora da se bazira na tržišnoj ceni s jedne strane i primeni podsticajnih mera s druge strane. O tom izazovu za Srbiju, a na primerima energetske tranzicije u Nemačkoj i „ozelenjavanju“ termoelektrana u Kazahstanu, bilo je govora na Parlamentarnom forumu za energetsku politiku Srbije, održanom krajem novembra u Narodnoj skupštini Srbije.
Dr Aleksandra Tomić, predsednik Foruma, rekla je da u okviru evrointegracija, kad je reč o energetskoj politici, Srbija sprovodi aktivnosti na usklađivanju sa evropskim propisima, na smanjenju emisije štetnih gasova i korišćenju obnovljivih izvora energije (OIE). Cilj je da do 2020. godine udeo obnovljivih izvora u potrošnji bude 27 odsto.
– Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike, do oktobra 2017. godine energetske dozvole dobila su 73 investitora za izgradnju kapaciteta ukupne snage od 461 megavat, 19 investitora za privremeni status povlašćenih proizvođača, sa ukupnim potencijalom od 491 megavat, a za povlašćene proizvođače ima 198 investitora za kapacitete ukupne snage od 90 megavata – istakla je dr Tomić.
Aleksandar Jung, stalni zamenik ambasadora i zamenik šefa političkog odeljenja Ambasade SR Nemačke u Beogradu, rekao je da je energetska tranzicija težak proces koji zahteva usvajanje odgovarajućeg zakonodavnog okvira, ali dovodi do povećanja energetske efikasnosti, zaštite životne sredine i smanjenja troškova. Jung je potvrdio da Srbija može da očekuje podršku Nemačke u procesu energetske tranzicije.
Tomas Helm iz Fondacije „Konrad Adenauer“ u Kazahstanu, naveo je da se 63 odsto energije u toj zemlji dobija iz uglja, po čemu je slična Srbiji. Kazahstan je zarađivao dosta novca od prodaje sirove nafte i postao je najbogatija zemlja od svih zemalja bivšeg SSSR. Kada je 2014. smanjena potražnja za naftom i gasom, to je delom dovelo do ekonomske krize u zemlji.
On je preporučio investicije u OIE, ali i u ozelenjavanje postojećih elektrana što znači smanjenje ugljen-dioksida.
Skupu su prisustvovali Aleksandar Macura iz RES fondacije i predstavnici Nemačke organizacije za tehničku saradnju GIZ.
Potrošnja manja za 17 odsto
Opština Vrbas ima kancelariju za energetski menadžment još od 2011. godine. Nikola Vujović, energetski menadžer, kaže da danas svi objekti u opštini imaju energetski pasoš i spremne projekte za povećanje energetske efikasnosti. U odnosu na 2010, primenom mera za koje nije bilo potrebno mnogo novca, potrošnja energije smanjena je za 17 odsto – rekao je Vujović.
Izvor: EPS Energija