Акционарско друштво „Електропривреда Србије“ један је од највећих инвеститора у Србији, а поред пројеката модернизације и изградње нових капацитета значајна средства улаже у заштиту животне средине. Током последњих година „Електропривреда Србије“ уложила је више од 500 милиона евра у пројекте којима се унапређују квалитет ваздуха, воде и земљишта. Циљ је смањење емисија прашкастих материја, SO2 и NOx у ваздух. Већ је реализовано више пројеката којима је умањен утицај рада термоелектрана на животну средину, као што је реконструкција електрофилтера, изградња постројења за одсумпоравање димних гасова, увођење примарних мера за смањење азотних оксида, изградња постројења за пречишћавање отпадних вода, реконструкције система за отпепељивање…
Многи до сада урађени пројекти првенствено у термо сектору дали су резултате и показују ефекте инвестирања. Тако су сада укупне емисије азотних оксида (NOx) и прашкастих материја (ПМ) свих постројења ЕПС-а испод дозвољене границе утврђене Националним планом за смањење емисија (НЕРП). Из године у годину ове емисије су све мање.
На блоковима свих термоелектрана (укупно 15 блокова) реконструисани су електрофилтери, чиме је постигнуто смањење прашкастих материја до чак 90 одсто. То показује и податак из Извештаја о стању животне средине у ЕПС за 2003. годину, где је емисија ПМ честица из термоенергетских постројења износила 66.626 тона, а за 2022. годину 6.344 тоне. То је смањење за 10 пута. Овај параметар бележи смањење емисије и у односу на 2021. годину и то за 15 одсто. У ове пројекте уложено је 100 милиона евра. Према извештају Агенције за енергетику, загађење ваздуха је у највећој мери проузроковано ПМ честицама у којој постројења ЕПС учествују са 2-4 одсто.
Спроводе се и мере за смањење емисија азотних оксида. У 2022. години емисија азотних оксида у термо капацитетима била је 34.000 тона, што је за скоро 2.000 тона мање него у 2021. години. Планирано је да се у наредном периоду заврши увођење примарних мера на оним блоковима на којима то до сада није урађено и да се на другим блоковима уведу секундарне мере за смањење азотних оксида.
У термоелектрани „Костолац Б“ завршен је пројекат редукције азотних оксида примарним мерама (емисија NOx је након имплементације пројекта око 220 mg/ m3). У овој електрани се реализује пројекат редукције азотних оксида секундарним мерама – убризгавање амонијачне воде у ложиште котла. Пуштање овог система у рад се планира крајем 2023. године, након чега ће емисија NOx бити испод 170 mg/ Nm3. Планира се наставак пројеката за редукцију NOx примарним мерама на блоковима ТЕНТ А6 (2024) и ТЕНТ Б2 (2025). На блоковима ТЕНТ А3, А4, А5 и Б1 су у функцији системи за редукцију NOx примарним мерама. Секундарне мере за редукцију азотних оксида на блоковима ТЕНТ А3-А6 и Б1-Б2 требало би да се реализују до краја 2026. године. Након завршетка ових пројеката заштите животне средине ЕПС ће размотрити и додатне еколошке мере у складу за евентуалним новим захтевима еколошких прописа.
Изградња постројења за одсумпоравање у термоелектрани „Костолац Б“ био је први пројекат у овој области, а у току је изградња тих постројења у ТЕНТ А и ТЕНТ Б, највећим термоелектранама у Србији и региону. Постројење за одсумпоравање димних гасова у ТЕ „Костолац Б“ ради у пуном капацитету, а 11. јануара 2023. године добило је употребну дозволу и од тада је у редовној експлоатацији. Емисије сумпор-диоксида су испод горњих граничних вредности. Обезбеђено је редовно снабдевање кречњаком и место за одлагање гипса. Одсумпоравањем димних гасова влажним кречњачким поступком у на блоковима Б1 и Б2 у термоелектрани Костолац Б, емисије SO2 смањене су са више од 4000 mg/m3 на испод 200 mg/m3, а уз то се гипс као нуспроизвод продаје за даљу употребу.
Изградња постројења за одсумпоравање у термоелектранама „Никола Тесла“ А и Б је до сада највећи еколошки пројекат „Електропривреде Србије“. Циљ је смањење емисије сумпор-диоксида у електранама у складу са стандардима Европске уније, применом технологије влажног поступка с коришћењем кречњака. Вредност инвестиције на шест блокова ТЕНТ А и ТЕНТ Б износи око 400 милиона евра. Пројекат се највећим делом финансира из зајма Јапанске агенције за међународну сарадњу (JICA). По завршетку пројекта на четири блока ТЕНТ А (А3-А6), емисија сумпор-диоксида биће смањена испод 200 милиграма по кубном метру, а емисија прашкастих материја износиће мање од 20 милиграма по кубном метру. Овај пројекат је у завршној фази.
Изградња постројења за ОДГ на оба блока ТЕНТ Б омогућиће да се емисија сумпор-диоксида смањи за око 20 пута, са 3.000 милиграма по кубном метру на 130 милиграма по кубном метру. Додатно, постројење ће допринети да се емисија чврстих честица смањи са 50 милиграма на испод 10 милиграма по кубном метру.
Извор: https://www.eps.rs/cir/vesti/Pages/zzs-2023.aspx
