Костолац је град енергетике и спорта, а један од људи који већ
годинама пише странице спортске историје овог места, у различитим
дисциплинама, је и наш саговорник Бобан Максимовић. Он се 1995. године запослио у Термоелектрани „Костолац Б“, као помоћник багер станице. Касније је постао руковалац багер станице, а од 2010. године, након отварања новог система, постао је и руководилац Система за пријем, прикупљање и транспорт пепела и шљаке. Своје слободно време несебично поклања породици, супрузи и деци, а од најмлађих дана и спорту. Бобан Максимовић се присећа свог одрастања у Костолцу.
− Дане детињства проводио сам са вршњацима на локалним игралиштима, а главна забава били су фудбал и кошарка. Ти дани и
године на мене су оставили посебан утицај, тако да сам уз школске обавезе највећи део слободног времена проводио уз спорт. До 1988.
године активно сам се бавио фудбалом и био капитен пионирског тима костолачког „Рудара“, када ме је тешка повреда лигамената заувек одвојила од тог спорта − говори Максимовић.
Наш саговорник похађао је Основну школу „Моша Пијаде“, затим Средњу техничку школу у Костолцу, а образовање је наставио на
Машинском факултету у Београду, где је као студент завршне године, из породичних разлога до данас остао апсолвент.
− Као мали, са оцем који је волео да игра шах, дошао сам у хотел „Костолац“ у коме су се налазиле просторије шаховског клуба. Како
тренутно није било партнера, отац ме је замолио да са њим одиграм неколико партија из којих сам изашао као победник. Тадашњи председник Шах клуба Предраг Нешић, а касније мој кум, видео је знање и сналажљивост и предложио је да и он одигра неколико партија са мном. И он је изашао као поражен − сећа се Бобан. − У свет шаха ушао сам званично 1989. године када сам постао члан ШК „Рудар“. Као омладинац на државном првенству 1990. године освојио сам пето место у Југославији. Истовремено сам био и стални члан сениорске екипе „Рудара“, што је био случај и наредних година − навео је Максимовић.
Успеси у древној игри на 64 поља допринели су да Бобан Максимовић 2015. буде изабран за председника ШК „Рудар“. Бобан је био успешан
и у још једној спортској дисциплини – куглању.
Он је као куглаш 1995. године представљајући КК „Рудар“ и Костолац учествовао на Светском јуниорском првенству у Хунедоари у Румунији.
Поред тога, уз играње у матичном клубу, осам година је био члан и Куглашког клуба „Црвена звезда“ из Београда.
Доласком Бобана на челну функцију у клубу, ШК „Рудар“ је наставио да се развија и остварује најбоље спортске успехе. Након његовог доласка формиран је женски клуб, а после пуно година отворена је школа шаха за децу предшколског и школског узраста до
18 година. Такође, у Основној школи „Јован Цвијић“ школске 2019/2020. шах је ушао као изборни предмет. Ангажовањем Максимовића и најближих сарадника женска екипа ШК „Рудар“
дошла је до Прве лиге Србије, највишег ранга такмичења, мушка екипа се пласирала у Прву лигу Централне Србије, а забележени су и
успеси у појединачној конкуренцији.
Имајући у виду напоран сменски рад у термоелектрани „Костолац Б“, као и ангажовање у свету спорта, велику подршку нашем саговорнику при остваривању успеха на свим пољима пружају супруга Биљана, као и деца Магдалена, Милан, Ксенија и Милица.
Најмасовнији турнир у Србији
Бобан Максимовић је 2016. године иницирао покретање традиционалног Рапид турнира „Бора Бека“, на коме је претходних година учествовао велики број познатих велемајстора из Србије. Највећи успех овог турнира остварен је 2019, када је на А турниру учествовало око 180, на Б кадетском турниру више од 60 шахиста, а тада је одиграна и симултанка на 15 табли са најуспешнијом српском шахисткињом свих времена, Алисом Марић. Тако масован догађај у
шаху до данас није организован у Србији.
Извор: Енергија Костолац
