Правци и динамика развоја

Округли сто „Енергетска транзиција и covid-19“ био је и прилика да се размотри у коликој мери постојећа стратегија развоја енергетике Републике Србије може бити поуздан ослонац у развоју енергетике у постпандемијском времену, као и у сличним приликама које у средњерочном и дугорочном периоду могу задесити нашу земљу и друштвене заједнице из окружења. Закључак је да се одмах мора кориговати постојеће, односно израдити нова стратегија, у којој ће ослањање на обновљиве изворе енергије бити експлицитније и снажније изражено.

Говорећи о пандемији и регулативи у енергетици, проф. др Аца Марковић, члан Савета Агенције за енергетику Републике Србије, поручио је да претња не мора да буде претња, већ може да буде шанса. Он је похвалио енергетски систем Србије за стабилно снабдевање тржишта у овим отежаним условима.

– Упоредни подаци за 2019. и 2020. указују на то да је потрошња приближно иста, а неко је морао да произведе сву ту енергију у отежаним условима борбе са пандемијом. Врло је битно да ЕПС стабилно производи и ради, јер када има струје, све може да
функционише – нагласио је Марковић.

– Не знамо до када ће ова ситуација трајати и као регулаторно тело пратимо и подржавамо рад енергетског сектора. Важно је да смо у сарадњи с нашим енергетским компанијама обезбедили потпуно стабилно снабдевање и да ти системи сасвим стабилно функционишу.
Пандемија је условила знатно смањење потрошње енергената,
као и промену структуре потрошње електричне енергије, пошто је
изразит пад забележен у индустрији и административно комерцијалном сектору, а повећање у сектору домаћинстава.

-У оваквим околностима електроенергетски системи европских
земаља нашли су се у измењеној ситуацији – казао је Дејан Стојчевски, технички директор српске берзе електричне енергије SEEPEX.

– Пад потрошње у Србији је неупоредиво мањи него у земљама Европске уније. Пад потрошње у ЕУ био је око 15 до 20 процената, а у Србији два до три посто. То је последица другачије структуре привреде и раста потрошње у домаћинствима.
Стојчевски је истакао да је пандемија довела до драстичног пада
цене електричне енергије од марта до августа, али да се од септембра цене враћају на ниво из прошле године.

– Видећемо како ће нове мере које доноси Европа утицати на производњу и потрошњу електричне енергије.

ПОДЛОГЕ ЗА ПРАКСУ

-На стварању научно стручних подлога за имплементацију у праксу
закључака 35. међународног саветовања „Енергетика 2020“ и
закључака овог округлог стола, Савез енергетичара ће наставити
посвећено да ради заједно са надлежним државним органима,
Привредном комором, САНУ, АИНС и универзитетима. Надамо се да ће и наши будући резултати потврдити организационо-научностручне квалитете и предузетнички карактер Савеза енергетичара који су били и остали стогодишњи стубови развоја српског енергетског сектора и који су помогли да се наш савез успостави као поуздан и незаобилазан партнер привреде Србије и региона југоисточне Европе, истакао је професор др Милун Бабић, председник Скупштине Савеза енергетичара.

У Европи се сада потпуно променила структура и драстично је повећан удео из ОИЕ. Раст удела ОИЕ је повећан због уласка нових електрана и добре метеоролошке ситуације за рад ветро и соларних електрана. У Србији није дошло до те инверзије, али то нам је један од првих задатака – казао је Стојчевски.

О променама у сектору нафте и нафтних деривата говорио је Томислав Мићовић, генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије.
Он је нагласио да је снабдевање тржишта потпуно стабилно, али се дешавају негативни ефекти на продају горива. Потрошња деривата нафте у Србији је пала за десетак одсто од почетка године, а у периоду од марта за 12 одсто.

Проф. др Никола Рајаковић, председник Савеза енергетичара је истакао да је главни закључак да је пандемија дала ветар у леђа енергетској транзицији, јер се ЕУ још брже окреће
обновљивој енергији.

– Додатни подстицаји долазе из Европског зеленог плана и прецизних рокова за декарбонизацију. Наш регион је ослоњен на угаљ и мора брже ка обновљивим изворима –- објаснио је Рајаковић.

– Декарбонизација је скупа, а закаснела ће бити прескупа, посебно
за мале земље као што је наша. Србија мора да направи план који ће показати где желимо да енергетика буде 2025, 2030. и 2050.

Енергетика не може да се развија успешно ако има планове
који се односе на кратак рок.

Извор: ЕПС Енергија