Дошли су до изражаја они енергетски извори који немају високе
варијабилне трошкове.
Врло је битно да ЕПС стабилно производи и ради, јер када има струје, све може да функционише

Да ли ће пандемија убрзати или успорити енергетску транзицију, било је кључно питање у отвореном дијалогу привредника, научне и
стручне јавности на округлом столу „Енергетска транзиција и covid-19“ у организацији Савеза енергетичара и Привредне коморе Србије. На овом скупу анализиран је утицај пандемије на функционисање енергетског сектора.

– Због пандемије смо се сусрели са ситуацијом да се смањује потреба за енергентима. Самим тим тржиште електричне енергије и нафте доживело је одређени пад, а енергетска транзиција је процес у којем смо и који морамо довршити после пандемије – рекла је Мирјана Филиповић, државни секретар у Министарству енергетике и рударства, отварајући стручни скуп.

Она је додала да Србију у наредном периоду очекује и припрема националног енергетског и климатског плана.

– Структура производње „Електропривреде Србије“, нашег
највећег произвођача електричне енергије, заснива се 70 одсто на угљу. То је тренутно стање, а морамо водити рачуна да се прелази на „зелену“ енергију и да је наш циљ даљи развој тог сегмента – објаснила је Филиповићева.

– Преусмеравање са једног извора енергије на други подразумева прилагођавање многих других елемената. У наредном периоду морамо мењати фид-ин тарифу.
Морамо водити рачуна и о социјалној компоненти рударског сектора, који је у Србији заступљен као битан фактор.

Она је истакла да је у даљој стратегији развоја важан и део који се
односи на заштиту животне средине, зато је битно да се разговара о
енергетској транзицији.

– Потрошња енергената у 16 земаља Европе пала је за око 12
одсто. Пандемија је створила услове да уживо посматрамо експеримент интеграције великих количина енергије из обновљивих извора (ОИЕ) у европске електроенергетске системе. У Европи су термоелектране које имају скупе варијабилне трошкове у том периоду биле потиснуте – рекао је проф. др Никола Рајаковић, председник Савеза енергетичара.

– Дошли су до изражаја они енергетски извори који немају високе варијабилне трошкове, а то су ветро и соларне електране. Одједном је учешће ОИЕ у укупном миксу постало веома високо. Очекивали смо да ће се тај експеримент уживо догодити за седам до осам година, а у Европи се догодио пре неколико месеци, у условима пандемије. Електроенергетски систем успео је технички врло елегантно да реши проблеме интеграције великих количина енергије из обновљивих извора. Ту је помогла јака интерконективна мрежа Европе. Повећани су и извоз и увоз
из већине земаља, па је резултат да је интерконекција испеглала неравномерност обновљивих извора.

Рајаковић је указао на то да су први пут директно повезани енергетика и здравље. Емисије штетних материја носе велике проблеме, али у пандемији covid-19 та је веза постала једносмерна. Озбиљна научна сагледавања показују да би ово требало да убрза транзицију.

– По свему ће се ићи ка томе да ОИЕ добију све већу заступљеност.
Околности су такве да уколико хоћемо да остваримо здраву животну средину, морамо ићи ка смањењу фосилних горива – рекао је Рајаковић.

Извор: ЕПС Енергија