И рудари умеју да плешу: Горан Милорадовић, инжењер рударства и руководилац Службе за рударско-геолошка мерења

 

Плес ми је донео дружење и велики број познаника и пријатеља у разним деловима Србије, околним земљама, али и са других континената, каже Горан Милорадовић

Плес оплемењује душу, а велика је вештина да уклопите покрете и кораке са ритмом музике. Зато је уз урођени таленат и осећај за ритам потребно да се уложи много сати вежбања, труда и рада. И да волите плес, то је први предуслов, каже нам Горан Милорадовић, дипломирани инжењер рударства и руководилац Службе за рударско-геолошка мерења у костолачком огранку ЕПС-а. Плес је његов хоби и велика љубав. Горан је завршио рударски одсек, смер рударско мерење, на Рударско-геолошком факултету у Београду. У тадашњем Јавном предузећу „Kопови Kостолац”запослио се 1997, а од 2002. до 2005. године радио је на ПK „Ћириковац” као шеф смене најпре на првом, а после и на другом БТО систему. Од 2005. до данас ангажован је у Служби за рударско-геолошка мерења, а 2012. године је постао и шеф ове службе.

Први контакт са игром имао сам у основној школи, када сам играо фолклор четири године, а у гимназији сам почео да се бавим плесом, стандардним и латино, у плесној школи која је претходила данашњем пожаревачком „Болеру”. Наставио сам да плешем и на почетку студирања у Београду, почетком деведесетих година, а онда је уследила пауза до 2015. године − каже Милорадовић.

Поново је кренуо на плес у пожаревачком клубу „Ројал”, где је поред стандардних и латино плесова вежбао и салсу и баћату. Kизомбе, још један од три плеса који су сада светски хит, тада није било.

На првој журци једног од плесних клубова у Београду видео сам да су ми потребни бољи услови за учење и вежжбање у овој области. Тада сам се пребацио у београдске плесне школе и прошао кроз већину њих. У зависности од термина, рокова и величина група, уклапао сам се јер сам само викендом имао могућност да идем. Занимљиво је да сам у једном периоду истовремено вежбао у пет плесних школа у Београду, а кизомбу сам вежбао и у Смедереву. Већ 2016. године почео сам да идем на плесне викенде и фестивале које организују плесне школе у Србији и околним земљама. Прво сам био на фестивалу у Ровињу, једном од највећих и најатрактивнијих у свету. Овај фестивал најдуже траје, на њему учествују врхунски светски плесачи и појави се више од 15.000 људи – објашњава Горан.

 

 

Поред тога, учествовао је више пута и на већим фестивалима кизомбе у Загребу, затим у Поречу, као и у Будимпешти, где је поред кизомбе заступљена и баћата. У Београду је учествовао и на фестивалима „Sensual weekend” и „Kизомба бомба”, а редовно посећује и журке и рођенданске прославе које скоро сваког викенда организује нека од плесних школа. Ишао је и у Нови Сад, на„Kубанеру”, један од највећих салса фестивала у Србији. Захваљујући плесу пропутовао је Србију и плесао у Kрагујевцу, Белој Цркви, Вршцу, Панчеву, Јагодини, Ћуприји, Ужицу, као и у недавно отвореној плесној школи у Нишу. Горан истиче да је кизомбу најмање учио у плесним школама, највише преко радионица на фестивалима, и мисли да ју је најбоље савладао.

Уз основни посао, три године сам био потпуно посвећен плесу, који ми је главни извор активног одмора, опуштања, страсти, љубави према нечему што волиш. Плес ми је донео дружење, али и велики број познаника и пријатеља у разним деловима Србије, околним земаљама, али и са других континената. Зато су се мој досадашњи уложени труд, рад и време заиста исплатили. Сада сам се посветио салси и тај плес највише вежбам у плесној школи „Урбан кор” у Смедереву − каже Горан и додаје да је двојицу колега из огранка „ТЕ-KО Kостолац” успео да „зарази” плесом. Мирко Милић из електрослужбе и Марко Марковић, багериста на првом БТО систему, вредно вежбају салсу и стигли су већ до средње групе.

Географско порекло плесова

Kизомба је плес који је настао у Анголи и претеча је плеса семба. Традиционална верзија је најраспрострањенија, али је последњих година у први план избио модернији правац „урбан киз” и бразилски „зук”, као још један правац који има исто порекло и све је заступљенији.

Баћата је плес из Доминиканске Републике, али сада постоји и модерна верзија, која доминира на светској плесној сцени, а све више се шири и баћата сензуал.

Сабори геодета

Од 2011. године запослени из Службе за рударско-геолошка мерења огранка „ТЕ-KО Kостолац” одлазе на Саборе геодета. У стандардном и латино плесу, са различитим партнеркама, на овим дружењима редовно сам освајао награде, као и у појединачним спортским дисциплинама, пикаду и стоном тенису – каже Горан Милорадовић.

Плесање са најбољима

Kада су у питању моја два омиљена плеса – кизомба и баћата, имао сам привилегију да плешем са најбољим инструкторкама из Србије и околних земаља, а у више наврата и са најбољим светским плесачицама. До сада сам између осталих играо са Изабелом (плесни пар Изабела – Фелисијен), Паолом (пар Паола – Рикардо), Kлое (Kлое и Kарлос), Таром (Тара – Јулијан), као и са Италијанкама Аном Ферари и Ралијом Гати – похвалио се Милорадовић.

 

Извор: „Енергија Kостолац“

Share on Google+Share on FacebookTweet about this on Twitter
error: Садржај је заштићен !!