Чланство у Менси, „клубу натпросечно интелигентних људи“, добровољно је, а свега два одсто светске популације припада овом удружењу. Двојица инжењера, запослена у костолачком огранку ЕПС-а, одлучили су да пре неколико година тестирају себе и добили су потврду Менсе да, према висини коефицијента интелигенције, припадају овој глобалној организацији.
Горан Анђелић, дипломирани инжењер рударства, ради на копу„Дрмно”. Након дипломирања на Рударско-геолошком факултету у Београду, на смеру одржавање рударске механизације, 1995. године почео је да ради на коповима „Kостолац”. Радио је до сада као инжењер у оперативи, као инжењер одржавања, шеф машинског одржавања багера и одлагача, а од 2006. је на месту главног инжењера за оперативно одржавање на копу „Дрмно”.
− Сазнао сам да Менса Србије тестира у пожаревачкој гимназији у октобру 2013. године, пријавио сам се, као и још двадесетак људи, из знатижеље, са намером да добијем и званичну потврду да ли могу да постанем део овог удружења. Нисам имао велика очекивања. Тест је трајао 50 минута и за то време је потребно решити око 40 задатака. Решавање тражи логичко размишљање, тест је универзалан за цео свет и није потребно да познајеш посебан језик. Није потребно чак ни да будеш писмен. Резултати теста стижу на кућну адресу. Половином новембра сам добио резултате и у њима је писало да сам постигао успех и да је мој коефицијент интелигенције (ИQ), по Kателовој скали, 156 или више − каже Анђелић.
Он додаје да је овај статус лична сатисфакција, а може евентуално да помогне у послу, нарочито у ситуацијама када је потребно да се брзо размишља, донесе битна одлука и правовремено реагује.
Чланство у Менси је доживотно, а обнавља се уплатом годишње чланарине.
− Оно што су нам рекли пре тестирања је да људи са високим коефицијентом интелигенције могу да се баве буквално чиме желе и ако су упорни, могу то да науче. Даљи напредак и развој је ствар личног интересовања и амбиције појединца, али моје мишљење је да балансирање техничке интелигенције са емоционалном може довести до успеха на свим пољима у животу, а чак је емоционална интелигенција можда и важнија за сналажење и успех у животу. Препоручујем свима који желе да опробају себе, да прате када су тестирања – рекао је Анђелић.
Истог дана на тестирању је био и Горанов колега Филип Тодоровић, машински инжењер. Филип је завршио Машински факултет у Београду 2006. године и одмах почео да ради на факултету као стручни сарадник и сарадник на пројектима. Држао је и вежбе у настави, а онда је 2013. године прешао на коп „Дрмно”, у Помоћну механизацију, где и данас ради у техничко-технолошкој припреми моторних возила.
− Увек ме је интересовало да решавам онлајн тестове интелигенције, загонетке, ребусе и статистике вероватноће. Kолега Горан и ја смо размењивали искуства, линкове са тим тестовима и сви ти резултати су били у врху скала. Kада смо сазнали да је у Пожаревцу заказано тестирање, решили смо да одемо. За Менсино тестирање сам се мало и припремао решавајући графичке тестове, али је све то било лакше, у другачијој атмосфери, када се решава код куће. Тест није лак, првих петнаестак питања су једноставна, али се онда повећава тежина, и то прилично брзо, и најтежа су била питања на крају − каже Тодоровић.
Он додаје да у обављању посла висока интелигенција не користи генерално, али може олакшати да се у правом тренутку реагује на прави начин, као и да се решење неког проблема сагледа раније у односу на остале.
− Чланство у Менси ми је донело потврду да сам успешан на пољу логичког размишљања, а чланство утиче и на нека интересовања и хобије. Рутина негативно утиче на интелигенцију и зато стално налазим неке изазове да тренирам вијуге – рекао је Тодоровић.
Менса
Менса је латинска реч за округли сто. Назив удружења је одабран у складу са његовим принципом да су сви чланови удружења потпуно равноправни. Једини услов за пријем је остварен такав резултат на тесту интелигенције, а који изражен у високом коефицијенту интелигенције (ИQ) износи 131 или више по Векслеровој, 133 или више по Бине-Симоновој, односно 148 или више по Kателовој скали.
Извор. „Енергија Kостолац”
