Jalovina i ugalj se transportuju tračnim transporterima i uporedo sa napredovanjem rudarskih mašina moraju da se pomeraju i ove rudarske fabrike
Na košavi i snežnoj vejavici krajem februara grupa za pomeranje u Službi pripremnih radova kopa „Drmno“ radila je bez zastoja. Za radnike u toj grupi nema predaha, čak i kada drugi sistemi stoje zbog loših vremenskih uslova. Košava je tih dana duvala 30 metara u sekundi i zaštitni sistemi na velikim bagerima isključivali su mašine zbog sigurnosti. Radnici na pomeranju ni tada nisu stajali. Oni su na etažama upravo postavljali sistem na novu poziciju. Kolege rudari za njih kažu da rade jedan od najtežih poslova. Oslovljavaju ih u žargonu „rukačima“, jer se za pomeranje traka među zaposlenima koristi izraz „rukanje“.
Vetra i sneg prate nas na putu prema dnu kopu. Poslednja dekada februara kao da je želela da podseti da zima još nije prošla.
Sa grupom za pomeranje, specijalizovanom službom, upoznao nas je Dragoslav Slavković, direktor kopa, rekavši da ljudi iz pripremnih radova objektivno obavljaju najteže poslove na kopu „Drmno“.
− Zadatke izvršavaju po svim vremenskim uslovima. Najjači su kada je najteže − ističe Slavković.
Ispred terenskih vozila Vladimir Marković, inženjer rudarstva i šef Službe pripremnih radova, čekao nas je sa jutarnjom kafom iz termosa.
− Pomeranje transportera obično se uradi za jedan, a najduže za četiri dana. U prošloj godini urađeno je 100 pomeranja, a za mesec i po u ovoj godini uradili smo ih 12. U grupi za pomeranje zaposleno je 19 radnika. Sa nama radi i 15 radnika „Kosovo Obilića“. Zbog dinamike posla i veće efikasnosti, radnici su raspoređeni u dve grupe. Svaka grupa radi po 12 sati, od sedam do 19.00, po dva dana u nedelji tokom cele godine. Ovde rade najiskusniji radnici, prosečne starosti 49 godina i sa po 34 godine radnog staža. Najstariji radnik ima 59, a najmlađi 37 godina. I pored teških uslova za rad, većina radnika svoj radni vek provede u ovoj službi. Tu su angažovane i druge službe od rudarske, mašinske, vulkanizerske, elektro i pomoćne mehanizacije, ali i radnici koji rade u sklopu sistema koji se pomera − kaže Marković.
Terenskim vozilom krećemo se duž istočne granice kopa prema tračnom transporteru JOT II/6, na kome treba popraviti oštećene šine. U vozilu, preko komunikacijske veze saznajemo da je na vršnoj etaži kod odlagača petog jalovinskog sistema brzina vetra 38 metara u sekundi, odnosno blizu 137 kilometara na čas. Jak vetar zaustavio je jalovinske rudarske sisteme. Rudarska mehanizacija angažovana na iskopavanju uglja radila je normalno, jer je na najnižoj koti kopa – gotovo 110 metara ispod nivoa Dunava.
Pošto smo skrenuli sa stacionarnog puta i prešli na etažni koji vodi prema našem odredištu, terensko vozilo se teže kreće. Pod točkovima je mnogo blata. Branko, vozač terenskog vozila „uaz“, kaže da je blaga zima sa čestim padavinama u velikoj meri najviše oštetila etažne puteve.
Ispred nas vidimo poređane teške mašine, a pored njih radnike koji su uveliko u poslu. Sve se odvija u punoj sinhronizaciji. Svako zna svoj posao. Radnici razvezuju jednu po jednu šinu, izbacuju oštećene i ubacuju i povezuju nove delove. Sve se radi priručnim alatom: krampom, barozom od nekoliko kilograma, polugama i autogenim aparatom. Šine se pomeraju teškom mehanizacijom. Vladimir, koji je sve vreme uz radnike, pažljivo prati svaku aktivnost. Kaže nam da će planirani posao biti završen u toku dana, jer ih za dva dana očekuju pomeranje i rekonstrukcija delova transportera na petom jalovinskom sistemu. Jaku košavu i sneg kao da ne osećaju. Koncentrisani su na posao sa željom da ga završe u predviđenom roku.
− Mi smo uigrana ekipa. Posao nije baš toliko težak, ali teški su uslovi rada. Posao nam umnogome olakšavaju specijalizovane mašine za pomeranje transportnih sistema, koje su nam na raspolaganju. To nam ubrzava rad, a dobro smo snabdeveni osnovnim priborom. Ono što je najvažnije u našoj grupi jeste da je bezbednost na radu na prvom mestu. Svako na svakoga mora da pazi, jer radove izvodimo u teškim uslovima − kaže Goran Simić, koji ima 39 godina radnog staža i jedan je od starijih radnika u službi. Na pitanje šta mu najteže pada, Goran pokazuje na baruštine i kaže da je to rad po blatu.
− Tada se dodatno iscrpljuju i ljudi i mašine. Nije lako ni onda kada se rukavice lepe za metal na velikom minusu. Ali, šta je, tu je. To je naš poziv, naša egzistencija od toga zavisi, ali i naše profesionalno opredeljenje – kaže ovaj veteran.
Perica Vladimirović, koji ima blizu 40 godina radnog staža, kaže da nije lako biti radnik Službe pripremnih radova, ali da je to časno zanimanje. Ceo svoj radni vek proveo je u pripremnim radovima.
− Bilo je teških i lepih trenutaka. Velikih poslova i iskušenja. Ono što je oduvek krasilo našu službu jeste kolegijalnost. Rad u svim vremenskim uslovima najviše opterećuje. Na početku radnog veka, kop je bio mnogo manji. Danas kop napreduje, a godine stižu. Ovaj tim treba podmladiti. A kao iskusan radnik, mogu vam reći da se sa osmehom težak posao lakše podnosi − poručio je Vladimirović.
Želeli smo samo da poslušamo Pericu. Zaleđeno lice ne dozvoljava da se nasmejemo. Trljamo ruke da se zagrejemo, ali ne vredi. Zima je ušla u kosti. Pokušavamo da napravimo još nekoliko fotografija, ali i aparat se smrzao.
Ovi obični, a opet neobično izdržljivi ljudi, kaljeni tokom godina rada u svim vremenskim uslovima, ostali su da završe svoj posao. Danas su, kao i obično, teškom mukom zaradili svoju dnevnicu. Na licima radnika primetan je umor, ali niko ne uzmiče. Zadovoljni su kada urade valjano svoj posao. To je ono što im daje motiv i snagu za novi radni dan, koji će takođe biti naporan. Košava će ih pratiti i narednih dana. Iste muke imaće i na leto, samo sa vrućinama. Čekaju ih novi kilometri pomeranja rudarskih sistema, ali od toga se živi.
Počinje remontna sezona
Početak sezone remonta za radnike Službe pripremnih radova znači i više posla. Rekonstrukcija transportnog izvoznog ugljenog sistema u dužini većoj od tri kilometra jedan je od većih i težih poslova koji ih očekuje sredinom godine. Uporedo će raditi i na pomeranju jalovinskih sistema, jer treba obezbediti značajne rezerve otkopanog uglja za narednu zimu.
Na PK „Drmno“ trenutno je postavljen 21 etažni i odlagališni transporter. Prosečna dužina ovih transportera je 1.350 metara. Najkraći transporter ima dužinu 316, a najduži 2.200 metara.
Izvor: EPS Energija
