Simpozijum SANU o elektroenergetici
Srbija i u narednim decenijama mora da bude oslonjena na proizvodnju energije iz uglja i EPS ozbiljno ulaže u dostizanje standarda zaštite životne sredine da bi proizvodnja bila održiva
Elektroenergetski sistem Srbije je stabilan i može dodatno da se unapredi zajedničkim radom nauke, elektroprivrednih preduzeća i nadležnih u Vladi Srbije, ocenjeno je 16. juna na simpozijumu „Stanje i perspektive srpske elektroenergetike“ u organizaciji Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).
– „Elektroprivreda Srbije“ funkcioniše u skladu sa mogućnostima i potrebama domaćeg tržišta i pored toga što su tehnički sistemi prenapregnuti. Važno je da se Akademija vrati energetici i da se napravi sinergija između nauke, univerziteta, elektroprivrednih preduzeća i Vlade Srbije. Ta sinergija može da donese mnogo dobrih stvari srpskoj energetici – rekao je na otvaranju simpozijuma Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike.
Antić je istakao da Srbija i u narednim decenijama mora da bude oslonjena na proizvodnju energije iz uglja i da EPS ozbiljno ulaže u dostizanje standarda zaštite životne sredine da bi proizvodnja bila održiva.
– Ugradili smo elektrofiltere na sve blokove čiji je rad planiran nakon 2023. godine, radimo na denitrifikaciji i odsumporavanju i time obezbeđujemo da naši najznačajniji blokovi i dalje budu oslonac snabdevanja električnom energijom u Srbiji – rekao je ministar energetike.
Na panelu o uticaju evrointegracija i energetskih tržišnih trendova u Evropi na elektronergetiku Srbije, mr Dragan Vlaisavljević, izvršni direktor za trgovinu električnom energijom JP EPS, istakao je da tržište stvara potrebu da se tradicionalna elektroenergetska preduzeća transformišu u moderne kompanije, efikasne i profitabilne.
Govoreći o uticaju evropske regulative na Srbiju, Vlaisavljević je rekao da je najveći uticaj EU direktiva iz ekologije na termosektor u Srbiji, jer proizvodnju električne energije baziranu na uglju čine sve manje profitabilnom.
– Postavlja se pitanje brzine tranzicije ka zelenoj proizvodnji električne energije, i to pre svega sa stanovišta kupaca u Srbiji, jer će oni finansirati ovu tranziciju preko računa za potrošenu električnu energiju – dodao je Vlaisavljević.– Ono što je ključno za Srbiju jeste da, pre svega sa stanovišta ekonomije, maksimalno iskoristi sopstvene energetske resurse, obnovljive i neobnovljive. Trenutno jedino obnovljivi izvori imaju podsticaje za izgradnju, a postoji potreba za uspostavljanjem podsticaja i za konvencionalnu elektroenergetiku, jer novoizgrađena konvencionalna energetika ne može na osnovu projekcija veleprodajnih tržišnih cena u narednom periodu da ima ekonomsku isplativost ako nastupa na tržištu samostalno. Pojavljuje se i povećana potreba za izvorima balansne energije, ne samo za reverzibilnim hidroelektranama već i za primenom novih tehnologija, a to su skladišta energije. Trebalo bi dati i veći podsticaj za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije.
Vlaisavljević je dodao da je elektroenergetski portfelj JP EPS i dalje konkurentan, ali da se smanjuje profitna margina.
– Adekvatnost proizvodnje na srednjoročnom nivou za Srbiju je zadovoljena osim u zimskom periodu. Postojeća situacija se karakteriše gašenjem tržišno neisplativih proizvodnih jedinica i upitnošću isplativosti planiranih proizvodnih projekata u Srbiji. Jedino se obnovljivi izvori mogu smatrati realistično ekonomski isplativim, usled garantovanih subvencija. U takvim uslovima, mogućnost generisanja prihoda dovoljnih da se pokriju varijabilni i fiksni troškovi postojećih konvencionalnih termoelektrana, ali i povraćaj kapitalnih ulaganja u nove proizvodne objekte, postaju neizvesni. Kao posledica ovakve situacije, može doći do pada društveno-ekonomske dobiti i obrta domaće elektroenergetske kompanije na unutrašnjem tržištu električne energije, a dugoročno, i za period posle 2025, imajući u vidu i veliku prosečnu starost proizvodnog portfelja u Srbiji, čak i do problema sa adekvatnošću elektroenergetskog sektora i sigurnošću snabdevanja. Jedna od mogućnosti za sprečavanje ovakvog scenarija je akvizicija nekih elektroenergetskih kompanija u regionu – zaključio je Vlaisavljević.
Saradnja
Na naučnom skupu govorilo se i o potrebi većeg angažovanja domaće nauke i struke u elektroenergetici Srbije, novim tehnologijama koje se mogu primeniti u oblasti energetike, domaćim energetskim resursima i ekološkim ograničenjima za razvoj energetike. Cilj skupa je otvaranje konstruktivnog dijaloga predstavnika nauke i struke, uticajnih ljudi koji rade u srpskoj energetici i predstavnika državnih institucija.
Izvor: EPS Energija
