Током последњих неколико година Термоелектрана „Kостолац Б“ све је успешнија у пласирању односно продаји пепела и гипса грађевинској индустрији како у Србији тако и иностранству. Из године у годину потражња за овим нуспроизводима расте, посебно за гипсом.
Као продукт одсумпоравања гипс је веома битан је за грађевинску индустрију, као и пепео за цементаре.
Подсећамо грађевинска индустрија из Србије и окружења откупљује за сада готово целокупну годишњу производњу гипса, а за ову годину уговорено је 775.000 тона. Највеће количине испоручују се речним транспортом преко пристаништа.
Према речима Ненада Питића, директора ТЕ „Костолац Б“ за унапређење заштите животне средине у ЕПС важан је изграђени систем одсумпоравања димних гасова и сви блокови ТЕ „Костолац Б“ повезани су на систем за одсумпоравање.
– У овој ТЕ налази се постројење за одсумпоравање блокова Б1 и
Б2, снаге по 345 мегавата, и блока Б3 снаге 350 МW, при чему се обрађује 100 одсто димних гасова. Сва постројења раде беспрекорно. Циљ нам је да наредних година наставимо продају целокупне количине произведеног гипса, чиме ће се на депонију одлагати врло мале количине овог производа, истиче Питић.
У 2024. години домаћим цементарама „Лафарж“, „Моравацем“ и „Титан“ продато око 90.000 тона, а за извоз је продато око 125.000 тона. Такође у години продато око 45.000 тона гипса са депоније и исти тренд пражњења депоније наставља се и ове године, с циљем да се прода комплетна количина. У наредним годинама планира се продаја целокупне количине без депоновања.
Питић каже да се гипс продаје фирмама „Conal Group“ „Лафарж“, „Моравацем“, „Титан“ и „Hella“. У току је реализација осам уговора за продају гипса у количини од око 775.000 тона, а план је да се од тога ове године прода око 250.000 тона.
Према речима Слађане Ђокановић, шефа техничке припреме сектора одржавања, када се ради о постројењу одсумпоравања, улазна сировина је кречњак, при чему се као нуспродукт процеса пречишћавања димних гасова издваја гипс који се комплетно продаје.
Кречњак се довози камионима и меље се у млиновима при чему се добија кречњачка суспензија која се распршује у каналу димног гаса. На тај начин уклања се СО 2 из димних гасова и производи се гипсана суспензија која се даље исушује преко вакуум траке и транспортује у складиште гипса или на депонију. Испорука се обавља углавном са пристаништа у Костолцу. Камионским превозом отпрема се
гипс у складиште луке одакле се пуне барже – казала је Ђокановић.
Изградњом пристаништа „Костолац“ свим потенцијалним купцима омогућен је речни транспорт продуката сагоревања. Ово пристаниште је теретног карактера, базенског типа, на пловном путу Дунава. Налази се у некадашњем рукавцу Дунавац који је Костолачким каналом повезан са Дунавом.
О раду пристаништа и посебно утовару баржи разговарали смо са
Ненадом Милићем, пословођом саобраћаја у луци.
Према речима Ненада Милића, лука у Костолцу све боље и више ради и та искуства су веома важна за
ефикасност коришћења речног начина транспорта робе. Он истиче да су прошле године почеле одређене реконструкције које су омогућиле велико повећање капацитета. –Сада системом за претовар гипса утоваримо у баржу количину од 1.000 тона за три до четири сата, додаје Милић.
У септембру 2024. године у претовар гипса укључује се и мобилна дизалица „Sennebogen“ са којом удвостручујемо капацитет утовара у пловне објекте,тако да смо годину завршили са претоварених 56.500 тона гипса – рекао је Милић.
Производња, депоновање и продаја нуспроизвода, гипса и пепела из
термоелектрана у Костолцу пробија се на тржишту смањујући потребе трајног одлагања на депонијама.
Ову годину погон луке почео је добро, у јануару је утоварено 11.700 тона, а у фебруару 24.500 тона гипса.
Капацитет утовара подигнут је за више од 100 одсто у односу на ранији период. Постоје интересовања страних компанија за испоруку и пепела речним путем, али количина утовареног гипса увек зависи од пријема гипса и броја пловних објеката које купац може да ангажује, рекао је Ненад Милић.
Извор: Енергија Костолац – Вишња Огњановић
