Полагањем венаца на споменик Српском војнику у Косовској улици у Пожаревцу је обележен Дан примирја у Првом светском рату.
На споменик венце су положиле делегације Министарства одбране, Града Пожаревца, Министарства унутрашњих послова, Градске општине Костолац, Браничевског управног округа, борачких организација, удружења грађана и странака.
Након помена, полагања венаца и интонрања химне „Боже правде“ од стране хора „Барили“ присутнима се обратио градоначелник Града Пожаревца Саша Павловић који је истакао да је тада 1918.године деловало да је човечанство на тежак начин научило вредну лекцију и схватило да људски род мора да почне решавати проблеме искључиво језиком дипломатије али да су нова страдања само пар деценија касније, па и ова данашња, показала су још увек сву незрелост човечанства:
„Оно што је историја недвосмислено забележила јесте тријумф Србије у Првом светском рату, праћен биткама које ће се памтити попут Церске, Колубарске и пробоја Солунског фронта. Исход рата је да су се распале многе моћне империје, створиле нове државе и да је све то пратило много унесрећених људи и породица у којима је, на жалост, Србија предњачила сразмерно својој величини. Бројеви су застрашујући, па је процена да је 60 посто мушке популације у нашој земљи изгубило тада своје животе. Поставља се питање како би наша Србија данас изгледала да су животи барем половине сачувани. Наша жртва била је делом и резултат игре моћних држава од којих су неке биле и земље савезнице, али то никада неће умањити храброст српских војника који су се борили на страни правде.Сви ми данас осећамо понос због ратника- предака који су за својим војсковођама јуришали након команде „јуриш“ и „замном“, желећи слободу за своје потомке. Зато смо дужни да ту слободу чувамо, и то на начин да ћемо једине борбе водити за мир и напредак Србије. Цвет Наталијина рамонда, симбол данашњег празника још зову и цвет Феникс. Нека он буде и симбол наставка ускрснућа модерне Србије коју на челу са председником Александром Вучићем већ читаву деценију заједно подижемо из пепела. То дугујемо онима који су положили животе за нашу Србију.“
Сећање на 11. новембар када је потписано примирје у 11 сати у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша у шуми Компијен у Француској – у многим земљама широм света, а у Србији од пре 12 година и државни празник – слави се као Дан примирја у Првом светском рату. Примирјем из вагона силе Антанте и Немачка окончале су сукоб пре 105 година. Ипак, ту није био крај. Преговори о условима мировног споразума су настављени, а потом и договорени, али тек Версајским миром 28. јуна 1919. године, чиме је Први светски рат и званично окончан.
Као главни мотив за амблем овог празника користи се цвет Наталијине рамонде, угрожена врста у Србији. Овај цвет је у ботаници познат и као цвет феникс, а добио је име по краљици Наталији, јер ју је 1884. открио и описао, заједно са ботаничарем Јосифом Панчићем, дворски лекар краља Милана Обреновића – Сава Петровић.
