Већа производња и инвестиције рецепт за успех ЕПС-а

Успешан тренд пословања Јавног предузећа „Електропривреда Србије“
показали су и последњи финансијски резултати, према којима је у првој половини 2021. године остварена нето добит од 11,5 милијарди
динара, односно око 97 милиона евра. Профит од јануара до јуна био је за око 1,5 милијарди динара већи него у истом периоду 2019. и 2020.
године, иако се пословало у отежаним условима проузрокованим пандемијом Covid-19.

Забележен је раст пословних прихода који су у првој половини ове године били за девет одсто већи од планираних и износили су 150,7
милијарди динара. Од укупних пословних прихода, 95 одсто чини приход од продаје електричне енергије, основног ЕПС-овог производа.

– Термоелектране и хидроелектране „Електропривреде Србије“ из домаћег угља и хидропотенцијала произведу довољно електричне енергије за поуздано и стабилно снабдевање целог српског тржишта. Чувамо енергетску независност и стабилност Србије.
Осим снабдевања око 3,6 милиона ЕПС-ових купаца: домаћинстава, фабрика, болница, школа, предузетничких радњи, трговина, успешно тргујемо и на берзама струје. И све то захваљујући стручним и вредним инжењерима, рударима и другим запосленима ЕПС-а – истакао је Милорад Грчић, в. д. директора ЈП ЕПС.

Планско инвестирање и стручан рад запослених ЕПС-а виде се у производним резултатима. У првој половини 2021. године
произведено је укупно 18,3 милијарде киловатсати, што је за осам одсто више него у истом периоду прошле године. Одлична хидрологија и модернизовани агрегати омогућили су да
хидроелектране произведу 7,2 милијарде киловат-сати, што је чак за 53 одсто више него у првих шест месеци 2020. године. Производња
ЕПС-ових хидроелектрана од јануара до јуна ове године била је највећа у првој половини године посматрано у периоду од 1990. године до данас.
За шест месеци ове године инвестиције ЕПС-а износиле су 15,4 милијарде динара, а захуктавају се постојећи пројекти и припремају нови.

– Циљ је да и у наредним деценијама Србија има поуздану производњу електричне енергије, обезбеђену енергетску независност и потпуно испуњене еколошке норме. Без енергетске независности нема ни привредног развоја, нити сигурне будућности за наредне генерације – каже Грчић.

Неки од кључних инвестиционих пројеката за стабилну производњу електричне енергије у наредним годинама су изградња блока
снаге 350 мегавата „Костолац Б3“, пројекти одсумпоравања димних гасова у обреновачким термоелектранама ТЕНТ А и ТЕНТ Б, ревитализација агрегата у највећој српској хидроелектрани „Ђердап 1“. Припремају се и нови пројекти који ће омогућити да Србија
има довољно електричне енергије за домаће потребе, али и за извоз на регионално и европско тржиште. Један од тих пројеката је и
реверзибилна хидроелектрана „Бистрица“, која ће обезбедити потребан ниво балансне резерве и услове за прикључење нових капацитета за производњу енергије из обновљивих извора, пре
свега ветропаркова и соларних електрана.

Нижа цена
ЕПС је пословао позитивно иако је цена електричне енергије за домаћинства знатно нижа него у региону и Европи. Тако је у првој половини ове године просечна цена за домаћинства на гарантованом снабдевању била 7,59 динара по киловат-сату, од чега је цена електричне енергије 3,69 динара по kWh, а 3,9 динара по kWh цена
приступа и коришћења дистрибутивног система, што није приход ЕПС-а.

Извор: ЕПС Енергија