Екстремно високе температуре које трају дуже од месец и по, отежале су и овако тежак посао рудара али нису утицале на остварење производње и спровођење других, планираних радних активности. Дневно се на копу „Дрмно“ ископа и више од 30.000 тона угља који се углавном испоручује костолачким термоелектранама за производњу електричне енергије. Површински коп „Дрмно“ је фабрика под отвореним небом. Производни процес откривања и ископавања угља траје 24 сата, 365 дана у години без обзира на временске услове.

Силазимо у коп, тамо где се температура од јануарских -20 подигне и на +40 степени у јулу и августу, а субјектини осећај буде као да је за десет степени више јер угаљ зрачи на високим температурама већом топлотом. И зими и лети исте екипе рудара у производњи и радника у одржавању раде са једним циљем, произвести довољно откривке и угља и зарадити плату.

Kампањола се гега прашњавим путевима, а врућина улази кроз лим и стакло. У овом врелом дану већ око 10 сати температура на копу је достигла 35 степени. Вишше не гледамо на термометар. На 120 метара испод нивоа Дунава, на Површинском копу „Дрмно“ и људе и машине немилосрдно греје августовско сунце. Око поднева жези се придружио и доживљај као да смо у пе?чаној олуји због северозападног ветра који је почео да дува изненада у кратеру копа. На знојна тела таложи се разнети песак. Тако је сваког дана, а рудари су огуглали, као да се ништа чудно није догодило, раде на машинама и на оправкама. Од усијаног челика на машинама кожу им штите рукавице.

У „срце“ копа довео нас је Илија Перић, инжењер у оперативи на Површинском копу „Дрмно“. Ради две године и тек је почео да се кали као рудар. Две зиме и два лета мало за искуство, а много за младост.

Школовао сам се за ово занимање, за овај посао и знао сам да су услови за рад тешки – каже Перић. – Ово лето је и за наше рударске појмове баш претопло тако да није једноставно радити, посебно дневну смену када се све усија, и машине и људи. На копу „Дрмно“ су прописане процедуре за рад током екстремно високих температура којих се придржавамо. До 11.00 часова гледамо да урадимо све послове, како би се производни процес несметано одвијао. Ако искрсне неки проблем људи из служби одржавања излазе не терен, краће се задржавају на отвореном и праве чешће паузе уз узимање веће количине течности. Једноставно организовани смо тако да посао не трпи, а да се људи не преоптерећују. Свакако нама млађима много помажу у послу старије колеге, прекаљени рудари тако да је уз њихове савете лакше радити.

Доле на угљу осећај врелине је још јачи. Дочекује нас Горан Миљковић, рударски пословођа у „А“ смени на багеру „SchRs 800“ са радним стажом од 39 година. Међу најстаријим је радницима у својој смени. Реч је о прекаљеном рудару који је навикао на рад у отежаним временским условима.

Навикао сам на рад по свим временским условима али морам признати да јесте тешко и напорно радити на екстремним температурама. Једноставно, овде на угљу је за пет до 10 степени већа температура на овом сунцу, а зими исто толико нижа од оне на површини. Преко дана температура прелази 40 степени на отвореном а када радите у трећој смени температура падне на око 20 степени и све то утиче на човека – каже Миљковић.

Истиче да у борби са врућином помаже то што су све просторије за боравак радника климатизоване.Имамо воду у апаратима, ХТЗ опрема је прилагођена условима у којима радимо. Чине се напори да се максимално олакшају услови за рад. Током високих температура посебно водимо рачуна о пресипним местима да не дође до затрпавања како не би дошло до паљења ролни. На машинама контролишемо редукторе са уљима и хидраулику да не дође до прегрејавања, пазимо на затегнутост гумених трака. Једноставно, ради се уз опрез – истиче Миљковић.

На питање шта је његов савет да се дочека пензија, Миљковић нам је одговорио да је важно да човек чува себе и све друге колеге поред себе и придржава прописаних безбедносних мера, да је део тима у коме ради. Приближава се време за планирано померање багера и банд вагена у нови положај за копање, тако да остављамо Миљковића да са колегама заврши посао, а ми настављамо до кабине багеристе.

Извор: „Енергија Kостолац“