У Цркви Светог Максима Исповедника свечано је прослављен Бадњи дан и Рођење Христово – Божић.
Света Литургија на Бадњи дан почела у 9 часова, након чега је уследило освећење бадњака и паљење ватре. Током читавог Бадњег дана 9 до 19 часова, сви православни верници могли су да дођу у Цркву по освећене бадњаке. По завршетку Свете литургије, присутнима се обратио старешина Цркве, свештеник Дејан Лазаров, који је у пригодној проповеди објаснио да је Божић дан када прослављамо јављање Бога у телу, дан у који је Бог постао човек, да би људи постали богови по благодати. Божић је дан у који су се људи измирили са Богом и познали да су синови Божји – да су сви људи браћа и вечна сабраћа, призвана на узајамну љубав, мирење и праштање. Затим је свима честитао празник наглашавајући значај вере и традиције.
Слика испред Цркве је другачија него ранијих година, када је готово читава порта била испуњена верницима, ове године ситуација у вези са вирусом корона број верника је потпуно смањила.
На сам празник Рођења Христовог, служена је Литургија, након чега су деци по већ устаљеном обичају подељене пројице.
Иако је Васкрс највећи хришћански празник – празник над празницима, код Срба се Божић и празници везани за њега најсвечаније прослављају и обилују нашим лепим обичајима, који време од неколико недеља око Божића чине најлепшим и најсвечанијим периодом у целој календарској години.
Божић се празнује као успомена на дан рођења Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Спаситељa света. Та чињеница да је то празник рађања новог живота, празник деце и детињства, празник родитељства – очинства и материнства, украсио је код Срба овај празник најлепшим верским обичајима и обредима. Сви ти обичаји и обреди имају један основни смисао и своде се на један циљ: Умолити Бога да сачува и увећа породицу и имање домаћина. Све је то изражено у краткој народној здравици и молитви о Божићу: „Дај, Боже, здравља и весеља у овом дому, нека нам се рађају здрава дечица, нека нам рађа жито и лозица, нека нам се увећава имовина у пољу, тору и обору!“
Божићу се радује и старо и младо, и мушко и женско. На неколико недеља пред Божић (већ од Никољдана) и неколико недеља после Божића (до Савиндана) траје свечано празнично расположење. Народ се весели и радује, у кућама и породицама влада пријатно духовно расположење, у атмосфери се осећа неко тихо празнично блаженство, па се у таквим приликама људи мире, праштају једни другима увреде нанете преко године и цео народ постаје једна душа.
