Ветроелектрана ће се изградити на четири локације: Петка, Кленовник,Ћириковац и Дрмно. Све локације ветроелектране су највећим делом рекултивисана одлагалишта јаловине Костолачког угљеног басена у окружењу претежно пољопривредног земљишта и зона рударских активности и термоенергетског комплекса, али и бројних насеља.

– Вредност инвестиције за ветроелектрану износи 96,4 милиона евра, а рок за завршетак пројекта је 24 месеца од дана потписивања уговора са извођачем радова. Окончање тендерског поступка и закључење уговора са извођачем радова очекује се у другом кварталу 2020 – истакао je Ненад Марковић, директор за производњу енергије у огранку „ТЕ-KО Kостолац“.

Будућа ветроелектрана „Kостолац“ имаће 20 ветроагрегата, укупне инсталисане снаге до 66 мегавата, са годишњом производношћу око 151 милион kWh. Предвиђене су четири локације за постављање ветрогенератора, а то су углавном рекултивисана одлагалишта јаловине, односно рекултивисано земљиште бивших одлагалишта пепела.
Пројекат изградње ветроелектране се реализује у складу са стратешким циљевима Републике Србије у области обновљивих извора енергије утврђених Стратегијом развоја енергетике Републике Србије до 2025. године са пројекцијама до 2030. године, а који се пре свега односе на повећање удела енергије из обновљивих извора у финалној потрошњи у Србији. Главни циљ и сврха пројекта је да се изградњом ветроелектране повећа разноврсност енергетских ресурса, као и да буде веће учешће енергије без емисија која погодује очувању животне средине и климатских услова и доприноси одрживом економском расту, друштвеном развоју и заштити животне средине.

Све дозволе

Закључком Владе Републике Србије од 21. јуна 2018. утврђено је да је изградња ветроелектране на простору Kостолачког угљеног басена пројекат од значаја за Републику Србију. Плански основ је обезбеђен, а израђена је и техничка документација за будућу ветроелектрану. Добијене су дозволе и сагласности, односно локацијски услови, грађевинска и енергетска дозвола за ветроелектрану „Kостолац“, као и решење о добијању статуса привременог повлашћеног произвођача електричне енергије, закључује Марковић.

Извор: „Енергија Костолац”