Служењем васкршње Литургије, причешћем верника и поделом васкршњих јаја највећи хришћански празник дочекан је и у цркви Светог Максима Исповедника у Kостолцу.
Обраћајући се верницима, по завршетку Литургије старешина цркве свештеник Дејан Лазаров, нагласио је да је Ускрс највећи празник на коме почива наша истина, вера, нада и очекивање. – Ово је дан победе живота над смрћу. Дан када Господ умревши за нас на крсту, три дана после тога устао и победио смрт, и поручио свима нама да је људска природа победила смрт и да болести, очајање и муке, су само сенка, само сан и нешто што нас у току овог живота прати и пролази, рекао је Лазаров честитајући верницима највећи хришћански празник. – Нека вам је благословен и срећан празник, наше нове наде драга браћо и сестре. Христос Воскресе!
Традиционално, верници су се након Литургије причестили и једни другима честитали највећи хришћански празник. Васкршњу литургију служили су старешина цркве Светог Максима Исповедника Дејан Лазаров и свештеник Иван Филиповић.
Верници после окупљања у цркви настављају да прослављају Ускрс у кругу породице, где посебну радост, нарочито деци, представља туцање шареним ускршњим јајима, која представљају саму симболику Ускрса – јаје је симбол рађања живота.
Васкршњим обредима претходило је уношење плаштанице са Христовог гроба, која је на Велики петак изнета пред олтар и коју су верници целивали у дане највеће хришћанске жалости.
Васкршње славље је за вернике крај Великог поста, а први мрсни залогаји су васкршња јаја која, се према древном обичају, фарбају у црвено као симбол проливене крви Христове.
Према предању, прва јаја је цару Тиберију поклонила Марија Магдалена која је у Рим дошла са поруком о Васкрсењу. Јаје је симбол обнављања природе и живота и значи радост и за оне који га дају и који га примају.
Верници, по устаљеној традицији, васкршња јаја боје на Велики петак, када се, иначе, ништа друго не ради. Прво обојено јаје, оставља се на страну до идућег Васкрса и зове „чуваркућа“.
Према одлукама Никејског сабора које до данас поштују све православне цркве, Васкрс треба славити у прву недељу пуног месеца после пролећне равнодневнице, али обавезно после јеврејске Пасхе.
Васкрс је покретан празник, који се одређује према природном календару и увек се везује за недељу са одступањем од 35 дана – од 4. априла до 8. маја.
Васкрс хришћани славе три дана, а у СПЦ православни верници размењују поздраве – Христос васкрсе и – Ваистину васкрсе!
Ускрс је највећи хришћански празник јер суштина хришћанског учења означава васкрснуће Исуса Христа из мртвих, као победу вере и живота над смрћу.
По црквеном учењу, Исус Христ је распет у петак, суботу је прележао у гробу, у Јосифовом врту, а у недељу зором, осетио се снажан земљотрес и анђео Божји слетео је на гроб. Стражари који су чували гроб, у страху су попадали као мртви, а Исус је васкрсао.
