Slobodno vreme mladih relativno je veliki vremenski prostor i zato je veoma važno pomoći mladima da ga organizuju i da ga provode na način koji će doprineti njihovom sveobuhvatnom razvoju.

O načinu provođenja slobodnog vremena mladih, šta se podrazumeva pod slobodnim vremenom mladih, do koje mere roditelji treba da pokloni poverenje adolescentu kada su u pitanju večernji izlasci govorila je Hajrović, specijalista medicinske psihologije u intervjuu za RADIO STIL.

 

 

Zbog čega je važno razmišljati i razgovarati o slobodnom vremenu mladih i kvalitetu njegovog provođenja?

O slobodnom vremenu je veoma važno razmišljati i razgovarati, zbog toga što od načina na koji se ono provodi, umnogome zavisi kvalitet života mladih, kako u sadašnjosti, tako i u budućnosti.

Mladi se socijalizuju i pripremaju za preuzimanje uloga odraslog doba između ostalog, i kroz aktivnosti slobodnog vremena, i upravo od izbora ovih aktivnosti umnogome zavisi izbor profesije kojom će se mladi ljudi u odraslom dobu baviti. Ukoliko je slobodno vreme dobro organizovano, ono će omogućiti razvoj potencijala i interesovanja mladih, dok loše struktuirano slobodno vreme može predstavljati veliku opasnost, jer zahteva samokontrolu ponašanja koju adolescenti još uvek ne poseduju.

Šta se podrazumeva pod kvalitetnim načinom provođenja slobodnog vremena?

Pre svega, treba reći da mladi imaju potrebu za slobodnim vremenom i da imaju pravo da ovu svoju potrebu zadovolje. Mladima je potrebno vreme u kome su oslobođeni svih pritisaka i obaveza koje im nameće društvo, škola, roditelji, i koje je posvećeno aktivnostima koje predstavljaju slobodan izbor i zadovoljstvo, a istovremeno omogućavaju rast i sazrevanje, kao i približavanje društvu u koje se uključuju.

Кvalitetno provedeno slobodno vreme trebalo bi da bude ispunjeno sadržajima i aktivnostima koje mladima pružaju intelektualno, estetsko i moralno vaspitanje, i koje čine njihov život kvalitetnijim, a istovremeno preveniraju razvoj socijalno negativnih i nepoželjnih oblika ponašanja, kao što su na primer bolesti zavisnosti, a takođe skitnja, dosada, lenčarenja i slično.

Кoliko naši mladi imaju slobodnog vremena i kako ga obično provode?

Naši mladi imaju oko pet do šest sati slobodnog vremena, i obično ga najradije provode pored kompjutera, slušajući muziku ili gledajući televiziju. Način organizovanja slobodnog vremena je najčešće prepušten samim adolescentima, a roditelji i nastavnici vrlo često ne znaju kako se ono provodi, naročito ukoliko se radi o slobodnom vremenu koji se provodi van kuće i škole. U izboru načina na koji će provesti slobodno vreme, bitan faktor predstavljaju već stečene navike i interesovanja, formirane još tokom detinjstva, zatim sposobnosti, talenti, nivo obrazovanja, uticaj vršnjaka, kao i uticaj šire kulturne zajednice, dostupnost određenih sadržaja, a takođe je bitan i finansijski momenat, odnosno visina džeparca koji adolescent ima na raspolaganju.

Veliki broj mladih se u slobodno vreme povlači u virtuleni svet. Generalno, kompjuter se značajno češće koristi u svrhu zabave, radi slušanja muzike, gledanje filmova, igranje igrica, nego u edukativne svrhe.

Mladi dosta vremena provode u igraonicama, kafićima i diskotekama. Izlaze uveče i radnim danom, a noćni izlasci se često završavaju u ranim jutarnjim satima. Ovakav stil provođenja slobodnog vremena povećava rizik za konzumiranje cigareta, alkohola, droga, a takođe je usko povezan i sa preranim ulaženjem u intimne odnose, kao i sa agresivnim ponašanjem, naročito kod mladića.

Ustanove kulture generalno ne privlače veliku pažnju mladih. Veliki broj mladih gotovo nikad ne odlazi u muzeje, galerije, na pozorišne predstave, književne večeri,ne posećuju arheološka nalazišta,niti kulturno-istorijske spomenike. Od svih ustanova kulture,mladi su najviše zainteresovani za pohađanje biblioteka.Pored biblioteka, mladi su zainteresovani i za odlaske na koncerte, kao i na sportske događaje.

U kojim godinama mladi počinju uobičajeno da izlaze sami i gde najčešće idu?

Do oko 11-12 godine, deca se uglavnom još uvek se ne udaljavaju previše od kuće. Obično se igraju ili pričaju i zabavljaju ispred kuće ili zgrade. Njihovo udaljavanje od kuće započinje u vidu odlazaka u grad radi šetnje, gledanja izloga, odlaska na sportske utakmice, bioskopske i pozorišne predstave. Posle tog perioda, od oko 12-13 godina, izlasci postaju češći i duži, a deca odlaze na rođendanske žurke, u kafiće ili diskoteke. To je zapravo vreme kada počinju i večernji izlasci.

Počeci večernjih izlazaka vrlo često predstavljaju i vreme započinjanja burnih rasprava između adolescenata i roditelja po pitanju toga – do koliko sati treba ostati u gradu. Roditelji i adolescenti imaju različite predstave o izlascima , vremenu i načinu zabavljanja. Roditelji današnjih adolescenata su u svoje adolescentno vreme manje izlazili i ranije se vraćali kući. Predstave roditelja o tome kad, gde i kako adolescent treba da se zabavlja uglavnom su dosta drugačije od onoga kako to u stvarnosti jeste. Roditeljima nije jasno zašto adolescenti ne mogu da se zabave u neko vreme ranije uveče i da se vrate kući pre ponoći, a adolescentima nije jasno kako roditelji ne mogu da shvate da prava zabava počinje mnogo kasnije nego što oni misle.

Roditeljski strah oko toga da se detetu nešto može dogoditi, adolescenti obično tumače kao nedostatak poverenja, nepoštovanje njihovih godina i doživljaja lične zrelosti, što ih vređa. S druge strane, i mnogi roditelji adolescentove proteste često i sami tumače kao nepoštovanje i doživljavaju ih kao ličnu uvredu. U ovoj situaciji, roditelji treba da sačuvaju prisebnost i da ne gube kontrolu nad svojim mislima, osećanjima i rečima. Moraju biti svesni da dete odrasta i da je sasvim normalno da se u tom odrastanju menjaju i njegove potrebe, što se niti može, niti treba sprečavati.

Adolescent je ušao u fazu intenzivnog rasta, promena, potrebe za prijateljima i druženjem van kuće, period kada mu je više nego ikada ranije, potrebno roditeljsko razumevanje i poverenje i podrška, a isto tako mu je potrebno i pažljivo posmatranje, praćenje promena i postavljanje granica.

 Do koje mere roditelj može i treba da pokloni poverenje adolescentu kada su u pitanju večernji izlasci?

Adolescentu treba pokloniti poverenje da će se ponašati odgovorno i zrelo unutar dogovorenih i postavljenih granica. Roditelji svoja očekivanja umnogome mogu da grade i na osnovu dotadašnjeg odnosa sa detetom, odnosno na osnovu njegovog ponašanja pre ulaska u pubertet. Međutim, bez obzira na to što dete, u ranijem periodu nije nikada izigralo poverenje roditelja, u pubertetu mu ne treba dati bezgranično poverenje, jer se ono time stavlja u izuzetna iskušenja. Živimo u vremenu velikih izazova i opasnosti, a roditelji su dužni da brinu i zaštite adolescenta.Pronalaženje ravnoteže između dopuštanja adolescentima da budu nezavisni i da istražuju s jedne strane, i potrebe da se zaštite i disciplinuju sa druge strane, pravo je umeće, ali i temelj dobrog odnosa između roditelja i adolescenta.

Nije lako roditeljima da postave granice a da pritom ne povrede osećanja adolescenta i njegovu potrebu da raste, da se odvaja, da bude nezavisno i da istražuje. Roditelji su dužni da postave osnovna pravila- da odrede učestalost izlazaka i obavezno vreme povratka kući. Roditelj mora da zna gde je adolescent i sa kim provodi vreme. Ukoliko je taj uslov zadovoljen, vreme povratka kući je stvar dogovora, u zavisnosti od prilike i situacije, ali se mora poštovati. Pri tome, roditelji ne treba da očekuju slepu poslušnost, već trebaju da budu spremni na otpore, nezadovoljstvo ili ljutnju adolescenta. Veoma je važno da roditelji budu svesni kako adolescenti njihove savete i zabrane više ne uzimaju zdravo za gotovo, već ih neprestano preispituju, povremeno sa snažnom željom da postupe suprotno od onog što se od njih očekuje. Mudar roditelj ovaj otpor neće shvatiti kao ličnu uvredu, nego će argumentovano braniti ono što je u najboljem interesu adolescenta. Mora biti spreman da sasluša i kontraargumente, a takođe spreman i da ponekad popusti.

Ponekad roditelji strahuju da će dete ukoliko izlazi upasti u loše društvo, početi da puši, pije ili konzumira drogu. Ovaj strah je razumljiv, ali umesto stalnog ispitivanja i nadzora, dovoljno je pažljivo posmatrati dete i reagovati tek onda kada se pojave promene u ponašanju u odnosu prema porodičnim, školskim i drugim obavezama. Roditelji treba da se pouzdaju u sve ono što su to tada postigli u detetovom vaspitanju i da nastave da izgrađuju odnos sa detetom. Preterano znatiželjni i sumnjičavi roditelji mogu stalnim ispitivanjem odbiti dete od sebe i dovesti do toga da im se neće poveriti i ako se nađe u nezgodnoj situaciji.

Roditelji koji dozvole adolescentu da ih potpuno isključi iz svog života neće znati šta se sa njihovim detetom dešava, gde i sa kim provodi vreme, šta ga muči, da li mu preti neka opasnost, i usled toga neće moći da ga zaštite.

Кorisno je i da se roditelji povežu sa roditeljima adolescenata sa kojima njihova deca izlaze. To je dobra praksa jer povezuje roditelje i decu, i u tome se svi osećaju sigurnije. Osim toga, povezivanje sa roditeljima drugova svoje dece omogućava lakše sprovođenje dogovorenih pravila oko izlazaka.

Roditelji mogu dosta da učine i na samom početku puberteta,u vreme kada detetovi izlasci još uvek ne izgledaju kao problem.Tada se mogu postaviti neka korisna pravila i navike koja će kasnije olakšati situaciju u vezi dogovora oko izlazaka. Pre svega, dete iz škole uvek treba da prvo dođe kući, da se odmori, završi svoje obaveze i tek onda da izađe napolje. Insistiranje na tome je izraz roditeljske brige o kretanjima deteta koje detetu šalje poruku da roditelj bdije nad njim. Osim toga, ovakvim postupanjem kod deteta se razvija disciplina i sprečava razvoj ideja povođenja za trenutnim potrebama i impulsima. I na kraju, na ovaj način, dete se odvaja od druženja sa decom čiji roditelji ne vode dovoljno računa o tome na koji način oni provode svoje slobodno vreme. I u ovom periodu, veoma je važno da roditelj zna gde je dete, s kim će i kada će doći. To roditeljima eliminiše suvišne strahove a stvara dobru osnovu za kasnije dogovore o izlascima.

Кako roditelji mogu pomoći adolescentima da slobodno vreme provode na kvalitetan način?

Još od najranijeg detetovog uzrasta, roditelji bi trebali da ličnim primerom pokažu kako se kvalitetno provodi slobodno vreme. Dečja interesovanja za određenu aktivnost u slobodnom vremenu u najvećoj se meri razvijaju na osnovu ponašanja roditelja i kroz porodičnu interakciju.Ukoliko roditelji većinu svog slobodnog vremena provode u pasivnim, konzumentskim aktivnostima kao što su gledanje televizije ili sedenje za računarom, ni od deteta ne može očekivati izraženo zanimanje za druge vrste aktivnosti.

Roditelji bi trebali da deo svog slobodnog vremena svakodnevno provedu u zajedničkim aktivnostima sa adolescentom, kao što su razgovori, čitanje, šetnje, odlasci u ustanove kulture, izleti,sportske aktivnosti, kućni poslovi. Neophodno je da poznaju interesovanja svoje dece kako bi ih pravilno podstakli i usmerili na aktivnosti u slobodnom vremenu. Pritom treba voditi računa o tome da se tokom slobodnog vremena obezbede uslovi koje će omogućiti zadovoljenje potreba mladih ne samo za zabavom, već i za obavljanjem aktivnosti koje iziskuju fizički i mentalni napor, i to sve u skladu sa njihovom slobodom izbora.

Veoma je važno da roditelji i sami neguju obrazovne i kulturne vrednosti i da decu podstiču na njihovo usvajanje i upražnjavanje u slobodnom vremenu.U svemu ovome, ne treba preterivati i ne treba gomilati detetu aktivnosti,što neki roditelji čine usled izražene želje za uspehom i afirmacijom adolescenta ili zbog preteranog straha da bi se adolescent zbog viška slobodnog vremena mogao odati aktivnostima koje ugrožavaju njegovo zdravlje i razvoj.

Da li postoji veza između uspeha u učenju i pamćenju sa načinom na koji adolescenti provode svoje slobodno vreme?

Za uspešno učenje i pamćenje neophodno je pravilno i podsticajno provođenje slobodnog vremena. Slobodne aktivnosti treba da odmore i opuste adolescenta i dobro je da se kad god je to moguće, izvode napolju, na svežem vazduhu, u društvu sa vršnjacima, roditeljima ili drugim emocionalno bliskim osobama

Aktivnost slobodnog vremena koja značajno doprinosi optimalnim školskim i uopšte intelektualnim rezultatima je sport. Istraživanja pokazuju da deca koja se bave sportom ili se dosta kreću imaju bolje ocene u školi od dece koja se ne bave fizičkom aktivnošću. Dugo se smatralo da je povećano snabdevanje mozga kiseonikom do koga dolazi usled fizičke aktivnosti razlog boljeg učinka u školi onih đaka koji se bave sportom. Zahvaljujući modernim tomografima pokazano je i da se pri redovnom bavljenju sportom formiraju i nove ćelije u hipokampusu – mestu u mozgu gde se skladište novi sadržaji i pohranjuje dugoročno pamćenje.

Sledeća aktivnost korisna za pamćenje i učenje je muzika. Neurodidaktičari se zalažu za to da se u školsko obrazovanje integriše više muzike. Na prvom mestu, muzika stvara pozitivna osećanja, a dobro raspoloženje je veoma važno za dobro pamćenje i učenje. Osim toga, kod ljudi koje uče muziku poboljšava se sposobnost umrežavanja pojmova, a onda se ta sposobnost prenosi i na plan jezičkih, kao i matematičko – prostornih pojmova i aktivnosti. Učenik koji uči da svira neki instrument bolje razume pravila i strukture što se povoljno održava na njegovu inteligenciju uopšte. Osim toga, kroz bavljenje muzikom poboljšava se veza između leve i desne hemisfere, što takođe povoljno utiče na inteligenciju, pamćenje i učenje. U muzici se vežba mnogo više od samog muziciranja.

Najlošijim izborom aktivnosti za provođenje slobodnog vremena adolescenata smatraju se televizija i kompjuterske igrice. Ono što je naučeno, ima slabe izglede da se konsoliduje, zadrži, ukoliko nakon učenja sledi gledanje televizije ili igranje kompjuterskih igara. Jake emotivne draži i obilje informacija koje televizija nudi brišu ili delimično prepokrivaju novostečeno znanje, odnosno čine da upravo naučeni sadržaji budu istisnuti i da u pamćenju izblede.

Кakva je stvarna i moguća uloga škole u organizaciji slobodnog vremena mladih?

Škola je socijalna sredina koja vrši snažan uticaj na razvoj vrednosnog sistema i celokupne ličnosti adolescenta što se onda ispoljava i u njegovom izboru načina provođenja slobodnog vremena.

U školama postoji dodatani i dopunski rad, a takođe postoje i organizovane takozvane slobodne aktivnosti ( klubovi, sekcije, učeničke organizacije ). Od kvaliteta odnosa nastavnika sa adolescentima umnogome zavisi da li će se i u kojoj meri sa njim identifikovati, odnosno da li će njegove vrednosti, interesovanja i način provođenja slobodnog vremena proceniti kao poželjne i usvojiti kao lične orijentire za izbor i organizovanje aktivnosti tokom slobodnog vremena kojim raspolaže. Treba naglasiti da su i pored izražene motivacije i truda nastavnika mnogih škola, njihovi dometi u realnosti nisu veliki. Struktura i sadržaj uticaja današnje škole definisani su i ograničeni obimnim nastavnim planovima i programima, koji ne ostavljaju mnogo vremena i prostora za edukaciju mladih o kvalitetnom načinu provođenja slobodnog vremena, kao ni za učestvovanje škole u vaspitanju mladih tokom slobodnog vremena koje oni imaju. Osim toga, škole često nemaju dovoljno materijalno – tehničkih, prostornih i kadrovskih mogućnosti za ostvarivanje uticaja na organizaciju slobodnog vremena mladih.

A upravo je škola pravo mesto za vaspitanje mladih o kvalitetnom načinu provođenja slobodnog vremena. Tradicionalnu nastavu i školsku organizaciju trebalo bi osmisliti tako da adolescenti sami požele da aktivno učestvuju u procesu svog vaspitanja i obrazovanja. Mlade treba posticati na usvajanje obrazovnih, kulturnih, humanitarnih i sportskih vrednosti a onda će ovakvo usmeravanje rezultovati i kvalitetnijim načinom njihovog provođenja slobodnog vremena. Кroz vannastavne i vanškolske aktivnosti, kod adolescenata se mogu zadovoljavati njihove potrebe za odmorom i rekreacijom, a takođe i stvarati mogućnosti za socijalizaciju, humanizaciju, emancipaciju i pozitivno samovrednovanje. To mogu biti sportske aktivnosti, gluma, ples, zaštita prirode, proučavanje običaja, humanitarne akcije, upoznavanje različitih jezika i kultura, i druge aktivnosti, koje će se bazirati na mogućnostima, afinitetima i slobodnim izborima mladih, i koje će širiti njihove vidike i obogaćivati njihov emocionalni svet. Osim toga, škola može da uzme učešće u različitim kulturnim aktivnostima lokalne zajednice.

Šta bi lokalna zajednica mogla da učini po pitanju kvalitetnog provođenja slobodnog vremena mladih?

Za kvalitetno organizovanje slobodnog vremena mladih, nisu dovoljni samo pozitivni uticaji porodice i škole, već je potrebna pomoć i učešće lokalne zajednice.

Naša, kao i svaka druga lokalna zajednica ima raspoložive resurse koje treba i može da učini dostupne mladima. Mladi bi trebali da uzmu više učešća u različitim kulturnim, sportskim i svim drugim aktivnostima koje se sprovode u gradu. Za ovo bi bilo potrebno ostvariti čvršće povezivanje obrazovnih, zdravstvenih, kulturnih, sportskih i drugih relevantih ustanova, organizacija i udruženja iz vladinog i nevladinog sektora, medija i istaknutih pojedinaca, a takođe bi bilo potrebno obezbediti prikladne prostore, kompetentne voditelje i finansijska sredstva. Za razliku od mnogih drugih gradova, u našem gradu ne postoji Кancelarija za mlade, a upravo bi ova Кancelarija mladima mogla da pruži šire mogućnosti uticaja na dešavanja u lokalnoj zajednici. U Кostolcu ne postoji ni Omladinski klub unutar koga bi mladi zadovoljavali potrebe i interesovanja koje su neophodne za njihov pravilan rast i sazrevanje. Mladi su u velikoj meri prepušteni samima sebi kada je u pitanju način organizovanja slobodnog vremena, i pri tom nemaju dovoljno dostupnih kvalitetnih i podsticajnih sadržaja i aktivnosti, što nije dobro.

O svemu ovome treba razmišljati, razgovarati i tražiti načine povezivanja relevantnih ustanova i stručnih lica, što bi omogućilo potpuniju realizaciju potencijala koje mladi u sebi nose. Ukoliko bi naša lokalna zajednica omogućila intenzivnije sprovođenje edukativnih, stvaralačkih, humanitarnih , sportskih i drugih aktivnosti mladih, ona bi time značajno unapredila, oplemenila i olakšala njihovo odrastanje, a istim ovim aktivnostima mogla bi da doprinese i kvalitetnijem životu svih građana Кostolca.