У среду 5. марта у Археолошком парку Виминацијум, одржана је плесна радионица Dancing Histories. Учесници радионице били су млади из Психолошког центра Костолац, који су уз подршку професионалних плесача, истраживали начин на који покрет може пренети осећања, мисли и вредности уткане у културно наслеђе.
Кроз причу о Амелији, ослобођеници из доба античког Рима, учесници су промишљали о темама љубави, поштовања, идеала, губитка и снаге духа. Под менторством врхунских плесача Арунаса Мозураитиса (Arunas Mozuraitis) и Елиаса Канамудија (Elias Khanamudi), млади су имали прилику да осете како покрет може постати језик историје и средство повезивања са прошлошћу. Ова радионица реализована је као део предфестивалских активности Фестивала Dancing Histories, који ће бити одржан почетком јуна у Виминацијуму.
Учесници радионице: Елена Пешић, Милица Ристић, Јана Ковачевић, Софија Михајловић, Анђела Живадиновић, Софија Милошевић, Лазар Антић и Душан Станојевић. Психолошки центар Костолац изразио је захвалност плесачима који су допринели успешности радионице, као и археолозима Илији Данковићу и Љубомиру Јевтовићу на гостопримству и подршци у разумевању културно-историјског контекста ове теме.
Захваљујући овој сарадњи, прича о Амелији није остала само део историјских записа, већ је оживела кроз покрет, промишљање и уметнички израз младих учесника.
Пројекат „Dancing Histor(y)ies, Binding Communities and Heritage Through Dance“, је европски пројекат који за циљ има повезивање локалне заједнице и културног наслеђа помоћу савремени плес. Пројекат је суфинансиран средствима ЕУ кроз програм Креативна Европа и усмерен на промовисање археолошких налазишта кроз извођачке уметности и тежи ка томе да идентификује иновативне, ефикасне и применљиве моделе за унапређење археолошких налазишта и активно укључивање локалних заједница у уметничку продукцију, ради бољег доживљаја и вредновања културног наслеђа, и промовисање међународне размене европских уметника.
Сврха пројекта је да створи заједнички и прилагодљив општи модел рада, који би се даље ширио и користио на европском нивоу, а који кроз креативност плеса комбинује материјално културно наслеђе, односно археолошка налазишта, са нематеријалним наслеђем, које се кроз приче негује у локалним заједницама.
