Готово 200 километара високонапонских каблова, седам трансформаторских постројења, далековода и хиљаде делова електроопреме и нисконапонске мреже, на Копу „Дрмно“ одржава нешто више од 260 радника. Висок ниво професионалности обезбеђује редовно снабдевање електричном енергијом свих рударских машина и других објеката инфраструктуре, али и сигурност радника на раду

У оквиру наше посете Копу „Дрмно“ стигли смо и до Сектора електро одржавања који има значајну улогу у снабдевању електричном енергијом комплетног копа на коме су потрошачи искључиво на високом напону. Цео коп је ишпартан високонапонским кабловима односно далеководима у гуменом цреву кроз које пролази 6.000 волти.

Наш домаћин Александар Златковић, управник Сектора електро одржавања, почиње представљање овог сектора као у војсци. Каже да их је тренутно 267, предвиђено је да их има 354, као и да је тешко попунити та радна места. Струја му је одавно у крвотоку. Почео је пре 22 године на Копу „Ћириковац“ и као инжењер променио многа радна места.

– Ништа у овој професији није лако. Сви послови, узимајући у обзир све струке у рударству су веома тешки. Имао сам среће да радим посао који волим тако да ми и најтежи задаци не падају тако тешко, иако су сами по себи тешки – каже Златковић. – На копу је успешан онај радник који не тражи разлоге да посао не уради – за сваки посао у рударству може се наћи двадесетак услова који нису  испуњени. Успешан радник на копу настоји да обезбеди минимум услова и да додатним својим ангажовањем заврши посао како би се произвела што већа количина угља или електричне енергије. Што је најважније, он брине да посао обави безбедно како за себе, тако и за колеге.

Златковић нам објашњава да све што видимо на копу – и зграде и машине и пумпе за одводњавање – све је под напоном. Каблови са струјом су свуда, дугачки су више од 800 километара, а од тога више од 200 километара је високонапонских каблова којима се напајају машине и опрема под напоном од 6.000 волти.

– Међутим, овај сектор има веома распрострањене послове организоване кроз више специјализованих радионица. Радници су  распоређени у целинама: оператива – сменско особље – сменски инжењер, сменски пословођа, особље БТО и БТД система, радионица за електроенергетске објекте (трафостанице, разводна мрежа), радионица за багере, радионица за трачне транспортере, радионица за мерење и регулацију, заштиту, дијагностику, радионица за електронику, телекомуникације, аутоматику и информатику – ЕТАИ, радионица за монтажу/демонтажу електро опреме – бравари и радионица за кранове и одржавање инсталација рудничког круга – набраја Златковић.

У управи упознајемо младог радника Милоша Гушевића који је ангажован преко ПРО ТЕНТ-а. Овде је тек нешто више од четири године, а као да је двадесет, толико знања и воље има.

– Како и да немам, ја сам из породице електричара. Мој деда Миладин радио је као електричар на Копу „Ћириковац“ цео свој радни век. Мој отац Саша ради овде на Копу „Дрмно“ цео радни век и, а сада ево и мене. И да сам хтео нешто друго да учим не би ми дали – каже кроз смех Милан. – Фасцинира ме знање мојих колега и велика брига једних за друге када радимо на терену јер једна грешка може да нас кошта живота. Овде има заиста изванредних мајстора који су више од породице када радимо са напоном и оправке на багерима. Могу много да научим од њих.

Причу о електричарском послу наставља Марко Михајловић, главни инжењер за оперативно електро одржавање, који наглашава да у овом послу не сме бити грешке.

– Посао електричара, поред физичког напора јер су огромне и машине и простор,   захтева висок степен концентрације свих нас – каже Михајловић. – Овде не сме да буде грешке, нема промашаја, све се проба уз поштовање протокола и правила службе. Ово је посао који тражи стална усавршавања, стално учење јер у овој области најбрже напредује технологија. Трудим се да са својим тимом будем коректан и да им одржим вољу и елан да посао завршимо ваљано, а машине остану сачуване. Електричар само једном греши и то ми је на памети стално код сваког чак и најмањег посла јер са струјом нема „лако ћемо“ – каже Марко Михајловић.

Један од наших домаћина био је и Бојан Јовановић, предрадник на одржавању високог напона, кога смо током године често слушали преко радио-станице како прима извештаје о искључењима напона, провере искључења и поновног пуштања у рад.

– Ово је и физички и психички најтежи посао и ја сам заиста пун речи хвале за моје колеге – каже Јовановић. – Тражење квара је Сизифов посао и веома опасан јер се квар тражи под напоном. Посебно када пробије високонапонски кабл дуж трасе од седам до десет километара по киши и снегу,  али такав је посао. Постоје тачно прописане процедуре, али мислим да су колегијалност и солидарност међу радницима веома важан фактори. Треба имати поверења да је искључење обављено, па чак и кад се уради провера. Волим овај посао као и моје колеге.

Обишли смо радионице и углавном су људи на терену или су се тек вратили са интервенције. Ниједан ремонт није прошао без електричара који тада, у време застоја раде своје ремонтне активности електро опреме и инсталација.

Коп као свемирски брод

Хтео сам да вам кажем да на копу треба упалити и угасити више од 2.000 сијалица. Све оне су оне штедљиве, али су довољно јаке да коп изгледа као свемирски брод – додаје Бојан Јовановић.