Теорија употпуњена праксом

Студенти Академије техничко-уметничких струковних студија и Електротехничког факултета београдског Универзитета обишли су коп „Дрмно“ и ТЕ „Костолац Б“

Студенти који похађају смер нове енергетске технологије, на одсеку Високe школе електротехнике и рачунарства, у саставу београдске Академије техничко-уметничких струковних студија, почетком новембра посетили су Површински коп „Дрмно“.

Зоран Миладиновић, помоћник директора дирекције за електротехнику у Дирекцији за производњу угља,  студентима је рекао да рад на копу представља велики изазов за будуће инжењере.

– Уколико се определите за рад на површинским коповима лигнита, као што је коп „Дрмно“, постаћете део једног великог система, који пружа бројне изазове и омогућава да пратите развој најсавременијих технологија које се примењују у рударству. Овде се имплементирају савремени софтвери и наш развојни правац подразумева да ћемо и у наредном периоду наставити ка даљој модернизацији – рекао је Миладиновић.

Студенте је водио мр Неша Рашић, предавач са одсека Високе школе електротехнике и рачунарства. Они су обишли контролни центар Петог и Шестог БТО система, видиковац са ког су стекли визуелни утисак о копу, трафостаницу, као и роторни багер.

Студенти Електротехничког факултета београдског Универзитета, половином новембра посетили су ТЕ „Костолац Б“, и том приликом су обишли и новоизграђени блок Б3.

− Као и претходних година, када смо имали организоване посете Огранку „ТЕ-КО Костолац“, а и сада, реакције студената су изузетне. Реч је о студентима завршних година смера енергетика. Наша основна намера била је да на лицу места, у самој термоелектрани, студенти стекну увид у кретања модерне технологије, а посебно система аутоматског управљања − истакао је проф. др Горан Квашчев, шеф Одсека за сигнале и системе на Електротехничком факултету.

Како управљати електраном

Студенти Електротехничког факултета Универзитета у Београду обишли су котловско постројење, турбинско постројење и командну салу ТЕ „Костолац Б“.

Они су се детаљно упознали са технолошким процесом, производним капацитетима, системом аутоматског управљања котла и турбине и радом целокупног постројења. На тај начин употпунили су своја теоријска знања стечена на предметима из области аутоматског управљања, као што су Системи аутоматског управљања и Управљање у реалном времену. 

Извор: Енергија Костолац