Савремен начин управљања производњом на ПК „Дрмно“

Модерна опрема за боље резултате

Политика аутоматизације производње на копу „Дрмно“ захтевала је и измене система праћења и управљања процесом производње на свакој машини. Засад су на тај начин у функцији два система. Од седам рударских система најдуже су у примени диспечерски центри за пети и шести БТО систем. Од наредне године почеће с радом и центар за БТД систем, за производњу угља.

Поред производних центара, већ неколико година ради и диспечерски центар на дробилани „Дрмно“, као и на одводњавању овог копа. Бенефити инсталисања најсавременије опреме за надзор и праћење производње су видљиви и мерљиви како у временском искоришћењу рада машина, тако и у капацитету производње.

Посетили смо диспечерске центре производње како бисмо дочарали функционисање овог начина рада рударског сектора. Дочекала нас је Весна Ђурић, главни диспечер, код које се сливају све дневне евиденције застоја, начина отклањања и време поновног покретања производног процеса на машинама.

– Ове информације упућујемо надзорно-техничком особљу и руководиоцима копа на даље коришћење и доношење важних одлука. Не доносимо одлуке, већ константно информишемо надлежне руководиоце и координишемо рад различитих служби на терену. Тренутно имамо 26 диспечера. Недостају нам радници, а покривамо све три смене и свих 365 дана у години. Најзахтевнији рад је на потпуно аутоматизованом систему. Практично, ми смо у функцији рада људи који управљају процесом производње – рекла је Ђурићева.

Уласком у салу, одакле се прати производња на два најмоћнија и најмлађа јаловинска система, импресионирани смо функционалношћу опреме, а још више покривеношћу целог система, од багера до одлагача, a посебно мониторингом шестог БТО система, на ком више нема тракара, већ се све функције обављају из центра.

Овде срећемо диспечера Дејана Миленковића, који надзире рад петог БТО система и уједно обучава Александра Илића за новог диспечера. Обојица су дошли из производње и познају одлично све радње и протоколе производње.

– Део смо процеса производње јер се неке функције раде даљински из ове собе: од заустављања машина, пуштања у рад, провере рада појединих технолошких делова опреме – каже Миленковић.

Према његовим речима, све је покривено надзорним камерама, дојавним сигналима у случају квара. У центру свега су ипак човек и брига о њему у процесу рада, па онда о машинама и осталим надлежностима. Посао диспечера је напоран у смислу психичке напетости и потребе да се правовремено реагује и обавесте руководиоци на системима и на копу о свим променама.

Млађи колега Александар помно прати све процесе рада и очекује да ускоро добије решење за рад у диспечерском центру. Дошао је у центар с места електричара за трачне транспортере. За овог младог човека нема лаког посла на копу, мада су услови рада далеко бољи у надзорној соби него на терену. Овде му је теже јер се тражи концентрација током свих осам сати.

За другим пултом Владимир Николић ради на шестом БТО систему и радио-везом је у контакту с колегом на багеру 2000, шефом система и главним инжењером. Тог тренутка било је активности код одлагача и он је пратио радове који су били у току.

– Овде сам дошао из мерне групе 2019. године – каже Владимир. – Посао је као и сваки, јер има своју тежину и одговорност. На ова два система нема тракара, па све функције обављамо ми из центра, даљински. Најтеже ми је било да се прилагодим пуштању у рад система и његовом искључењу, јер пре тога треба обезбедити да не буде људи у радном делу постројења, посебно одржавоцa. Из центра пратимо како багере и одлагаче тако и све станице, трачне транспортере, дуге десет и више километара.

Због радова у просторијама за аутоматско управљање на БТД системима диспечере са осталих система нашли смо у монтажном објекту измештеног центра, поред главне зграде. Тог преподнева дежурни диспечери били су Саша Трајиловић и Драган Филиповић. Они раде по важећем систему координације на системима који нису аутоматизовани. Били су заузети сталном радио-везом са екипама за одржавање на терену. Бележе време застоја и ком сектору припадају застоји. Извештаји иду руководиоцима, који праве анализе и доносе мере. Како нам је рекао Трајиловић, та комуникација је изузетно напорна и потребна је усредсређеност на брзу транзицију информација до одговорних који то реализују на терену.

Драган Филиповић је дошао у центар с места рударског надзорника на систему и познаје процес изузетно добро. За њега су најтежи почетак и крај смене, јер све информације по протоколу морају да се среде и доставе управи рудника.

Никола Јанковић, сменски инжењер смене А, управо је решавао ситуације на појединим системима и није имао времена за дужи разговор. Рекао је да је диспечерска служба неопходна ради евидентирања застоја и координације, што олакшава процес израде анализа и одлука инжењерима на руководећим позицијама. Није никоме лако у процесу рада, али је успешност везана искључиво за континуитет производње и што мање непланских застоја.

Остала два диспечерска центра специфична су и везана искључиво за функције одводњавања копа и Дробилане. У тим центрима ради петнаестак радника чије су функције, као и на копу, реализација одлука надзорно-техничког особља и реаговање у случају ванредних ситуација.

Извор: ЕНЕРГИЈА КОСТОЛАЦ