Декарбонизација, енергетска транзиција, смањење губитака на мрежи, све већи утицај обновљивих извора, тектонске промене на
тржишту електричне енергије, изазови управљања дистрибутивним
системима, посебно у околностима глобалне енергетске кризе, биле
су главне теме 13. саветовања о електродистрибутивним мрежама
CIRED Србија.
Саветовање одржавамо када привреда и грађанство у Европи и свету зависе од цене енергената.
– Садашњи тренутак захтева да заједнички реафирмишемо енергетику.
Србија има чврсто опредељење да направи заокрет ка обновљивим
изворима енергије, али то неће ићи лако с обзиром на чињеницу да је већи део производње ослоњен на угаљ – рекао је Зоран Симендић, председник CIRED Србија. – Потребно је укључити и струку и науку да допринесу бољем решавању енергетске будућности
Србије, а важно је да се све више младих окрене енергетици.
Занимљивим радовима стручњаци „Електропривреде Србије“ дали су
значајан допринос овогодишњем саветовању. Стручни рад „Агрегација композитне виртуелне електране – један од могућих одговора на изазове за електроенергетски систем Србије у процесу декарбонизације“, представљен у оквиру преференцијалне теме „Стратегије за инвестирање“, проглашен је за најбољи рад у стручној комисији „Планирање дистрибутивних система“. Аутори овог рада су Владимир М. Шиљкут, Александар Латиновић и Радош Чабаркапа из „Електропривреде Србије“, Никола Георгијевић и Душан Влаисављевић из Електроенергетског координационог центра и Саша
Милић из Електротехничког института „Никола Тесла“.
– Као тему за разматрање, наш рад предлаже решење које би имало позитиван утицај, како на технички аспект система, и то на оба његова краја, тако и на његове актере, али и на мреже између њих и њихове операторе. Уместо огромних инвестиција у термосектор упитне перспективе и исплативости, ЕПС би могао да искористи најављено увођење агрегатора, као новог учесника на тржишту електричне енергије за својеврсни заједнички подухват са
својим крајњим корисницима – купцима електричне енергије, за успостављање мултиенергетске композитне виртуелне електране. Она би за ЕПС представљала нови, заменски капацитет, а за купце извор уштеда и потенцијалних прихода – објаснио је Владимир Шиљкут, саветник директора ЈП ЕПС за пословни систем. – Оваква електрана би обухватила различите, дисперговане, управљиве и неуправљиве, обновљиве изворе, и то не само електричне,
већ и топлотне енергије, као што су соларни колектори за загревање
воде, системе за складиштење енергије, пуњаче за електрична возила, управљиво оптерећење купаца и различите програме за одзив потрошње. Повећањем обима овакве агрегације – својеврсним „повећањем капацитета“ и своје флексибилности – композитна виртуелна електрана би ЕПС-у као агрегатору створила додатну могућност за пружање помоћних системских услуга оператору преносног система, попут учешћа у регулацији фреквенције,
као и пружање услуга оператору дистрибутивног система. То би у
одговарајућем регулаторном оквиру представљало још један извор прихода за ЕПС. У синергији с другим потребним корацима, као што је јаче ослањање на хидропотенцијале, овакав концепт би Србији могао да обезбеди сигурнију енергетску будућност.
Аутори рада су препознали три кључна питања на која треба
одговорити пре инвестиционог планирања и практичне реализације
виртуелне електране. Прво питање се односи на контролу и управљањa процесима производње и потрошње, друго на технолошке аспекте различитих извора и потрошње електричне енергије и треће је организационе природе, јер се мора усагласити просторна разуђеност изворâ и потрошње, односно да се створи њихова јединствена мрежа.
Колико је ова тема актуелна, показала је и дискусија на округлом
столу „Агрегатор као нови учесник на тржишту – оператор виртуелне
електране настале агрегацијом управљиве потрошње и дистрибуиране производње“, на којем су, поред Владимира Шиљкута из ЕПС-а, учестовали Данијела Јовић Пишот, координатор сарадње са државним органима на изради легислативе, и Милан Ђорђевић, шеф службе за унапређење техничког система електрана, као и Дуња Грујић, виши аналитичар за пословне процесе за подршку тржишту и смањење губитака у „Електродистрибуцији Србије“, Марко Јанковић, директор Дирекције за тржиште електричне енергије у
ЕМС-у, и Младен Апостоловић, сениор портфолио менаџер у ЕФТ-у.
– Појмови агрегирања и агрегатора као новог учесника на тржишту
уведени су изменама и допунама Закона о енергетици из 2021, као
и појам купца-произвођача, али норма постављена у закону о енергетици врло је сиромашна – објаснила је Данијела Јовић Пишот.
– Европска директива 944/2019 дефинише независног агрегатора као енергетског субјекта независног од снабдевача. Нажалост, постојећа
домаћа регулатива још није ближе дефинисала агрегирање, те није
решен однос између снабдевача и агрегатора. Законом није дефинисана ни енергетска делатност агрегирања те остаје и питање на који начин би енергетски субјекти који пружају услугу агрегације били регистровани.
Посебно је битан аспект адекватног регулисања односа агрегатора и
снабдевача и у погледу механизма компензације услед опортунитетног трошка снабдевача деловањем агрегатора.
Дуња Грујић је истакла да би било врло корисно да агрегатори, поред
управљања чистом потрошњом крајњих купаца и производњом
електрана, управљају и производњом и потрошњом купаца-произвођача, а такође и складиштима електричне енергије и пуњењем електричних возила. Јер само тај скуп свих корисника система може донети пуне бенефите.
– Увођењем виртуалне електране омогућило би се обједињавање више дистрибуираних извора енергије, и електричне и топлотне,
складишта, управљиве потрошње, у једну јединствену управљиву јединицу са чијом енергијом се може трговати на тржишту електричне енергије. Циљ је омогућити малим произвођачима, односно потрошачима са управљивом потрошњом, као и
будућим складиштарима електричне енергије, релативно једноставан приступ тржишту електричне енергије, а то је битно првенствено
због тржишних цена енергије – нагласио је Милан Ђорђевић. –
Треба што пре да деламо, јер већ сад постоји довољно основа у законској регулативи да се ради агрегирање.
Потребно је отклонити баријере за улагање у мале дистрибуиране
изворе енергије, јер тржишне цене електричне енергије, које су у сталном порасту, чине да су такви пројекти брзо исплативи. Посебно је битно мотивисати улагања домаћих малих привредника и грађанства и омогућити им једноставан приступ тржишту. С обзиром на податке НБС о количини девизне штедње, потенцијал за
оваквим инвестирањем постоји. Овакав вид улагања је добар како за оне који улажу новац, имајући у виду тренутну стопу инфлације у евро-зони, али и за ЕПС као гарантованог снабдевача и
цео електроенергетски систем.
Марко Јанковић је истакао да је неопходна флексибилност учесника да одступају од свог природног начина рада. Према његовим речима, кључна фигура на тржишту електричне енергије је снабдевач, који сутра може узети и улогу агрегатора.
– Да ли ЕПС треба да буде агрегатор, мислим да треба, а сада он
то већ и јесте – рекао је Јанковић.
Младен Апостоловић је објаснио да улога агрегатора није да учествује на берзи или на фјучерсима, да продаје енергију у сатном, месечном или годишњем нивоу, већ да агрегира и продаје обједињену електричну енергију по договореним уговореним комерцијалним ценама. Он је указао и да би свако требало да се бави својим ускостручним сегментом посла који најбоље познаје и којим влада, а за агрегатора је веома битна информатичко-техничка структура и подршка ИТ.За реализацију виртуелне електране прво је потребно
дефинисати методологију на основу које би се оцењивали технички услови управљивости за крајње купце који желе да буду део виртуелне електране – рекао је Владимир Шиљкут.
– Један од предуслова за реализацију виртуелне електране је примена савремених, „паметних“ уређаја“, какви су даљински управљани прекидачи, примена одговарајућих софтвера за управљање и командовање и одговарајућих протокола за двосмерну комуникацију и пренос података. Зависно од техничких
карактеристика и могућности агрегиране производње и потрошње, агрегатор, тј. оператор виртуелне електране, може је користити за трговину и оптимизацију сопственог портфеља на велепродајном
тржишту, као и за пружање системских услуга операторима
преносног и дистрибутивног система.
Ипак, предуслов за ефикасну имплементацију агрегације јесте
постојање одговарајућег правнорегулаторног оквира са отклоњеним баријерама за наступ агрегатора на различитим тржиштима, укључујући и тржиште помоћних услуга.
Извор: ЕПС Енергија
