Најзначајнији проблем је члан 10 закона о ОИЕ, јер сада трошкови
балансирања система оптерећују гарантованог снабдевача, то јест ЕПС
Примедба ЕПС-а је била на то да ЕПС као
гарантовани снабдевач закључује уговор о тржишној премији
с произвођачем, односно не откупљује електричну енергију, али
је балансно одговорна страна. С друге стране, за мала постројења
предвиђено је да се закључује уговор о фид-ин тарифи, при чему гарантовани снабдевач откупљује енергију и такође је балансно
одговорна страна.
Закон не прецизира откад ће произвођачи из ОИЕ постати
потпуно балансно одговорни. Предложено решење угрожава
конкурентност ЕПС-а на тржишту електричне енергије, чиме
угрожава развојне могућности ЕПС-а. Примедбе ЕПС-а нису уважене, као ни предлог решења по ком би електричну енергију из ОИЕ преузимао и био балансно одговоран за њу оператор из ОИЕ (алтернативно оператор тржишта електричне енергије), што би
допринело тржишној интеграцији ОИЕ и дозволило да ЈП ЕПС остане
конкурентан на тржишту.
Сада по закону о ОИЕ, ЕМС и ЕПС преузимају сву одговорност
и трошкове за улазак ОИЕ у електронеергетски систем и њихов
излазак из система. Практично, када ветропарк од 500 МW престане с радом, ЕПС треба да обезбеди додатну енергију за тих
недостајућих 500 МW, а ЕМС да обезбеди пренос. Такође, када
ветропарк улази у систем, треба избацити из система неких 500
МW других сталних извора ЕПС-а (термо). То изискује енормне
трошкове.
За прикључење додатних 3.500 МW из ОИЕ било би неопходно
да се у систему, за потребе балансирања, константно у резерви држи од 700 до 1.000 МW.
Тренутна регулациона резерва коју је одобрио АЕРС, а коју је
неопходно имати у систему, износи 380 МW. За веће нивое интеграције ОИЕ, око 8.800 МW, потребно је обезбедити и до 2.000 МW.
Због тога је за ЕПС најзначајнији проблем члан 10 закона о ОИЕ, јер сада трошкови балансирања система оптерећују гарантованог снабдевача, односно ЕПС. Предлог је да питање балансне одговорности произвођача ОИЕ који се налазе у поступку прикључења на преносни систем буде регулисано на тржишни начин, у складу са Законом о енергетици и Правилима
о раду тржишта електричне енергије, на начин како је овај
принцип примењен у Европи, а не како је прописано важећим Законом о коришћењу ОИЕ, где је балансно одговорна страна
гарантовани снабдевач – ЕПС.
Став САНУ
Академици САНУ упозорили су МРЕ да наставак израде Интегрисаног
националног енергетског и климатског плана Србије без представника ЕПС-а, ЕМС-а и АЕРС-а није у интересу српске енергетике.
Чланови Одбора САНУ за енергетику су у допису Министарству указали да су у документима које им је МРЕ доставио уочили недостатке, које би требало отклонити, као и потребу да се приступ решавању многих проблема коренито промени. – Док се то не обави, не препоручујемо предузимање даљих корака, а поготову не би требало чинити конклудентне радње – навели су академици у допису МРЕ и Радној групи за израду интегрисаног енергетског и климатског плана.
Извор: Енергија Костолац
