Стручним усавршавањем, вишедеценијским искуством и теоријом до унапређења пословања огранка
Томислав Петров, руководилац послова оперативно-техничке припреме у Термоелектрани „Kостолац А“, редовно пише за часописе који се баве техничком дијагностиком у машинству и енергетици. Kао аутор више од 30 радова из ових области, редовни је учесник стручних скупова и семинара.
− Радови за семинаре пишу се тимски, користећи своја искуства уз теорију, на коју се дата тема и односи. Оно што је најзначајније, стручни семинари омогућавају да се упознамо са начином рада у другим компанијама, што нам омогућава да унапредимо начине одржавања у самом ЕПС-у. Мислим да је похвално што се у нашем огранку посвећује много пажње овом сегменту и што се негују бројни видови стручног усавршавања. Уз рад, бројне колеге су успевале да заврше и академске и струковне студије, као и да одбране магистратуре и докторате – каже Петров.
Он подсећа да је континуирано усавршавање у савременом машинству и енергетици неминовност, јер технологија се креће крупним корацима.
− Почетак мог рада био је 1979. године, када сам након завршетка средње школе почео да радим у тадашњој Термоелектрани „Kостолац“, односно садашњој ТЕ „Kостолац А“. У то време постојао је само блок А1, док је блок А2 био у изградњи. Почео сам да радим у Сектору машинског одржавања, учећи о свим појединостима које се тичу турбина, пумпи… У том периоду сам био ангажован и у домену рада са младим генерацијама, као и на радним акцијама широм тадашње Југославије. Након тога, завршио сам и Вишу техничку школу у Пожаревцу, као и факултет. Уследило је и образовање на постдипломским студијама, где сам стекао и магистарско звање. Тема мог магистарског рада је била дијагностика роторних багера – објашњава Петров.
Он даље наводи да су се докторске студије саме наметнуле као логичан развој догађаја.
− Уписао сам и ове студије на Факултету техничких наука у Новом Саду, где ми је преостала још и одбрана докторског рада. Тема на којој ћу докторирати тиче се техничке дијагностике сложених система у термоелектранама. Дијагностика захтева одговор зашто је дошло до одређеног квара или дефекта, да би се затим отклонило оно што је било проблем, а сам уређај наставио да ради неометано. У овом случају ради се о функционисању термоелектрана и производњи електричне енергије, тако да се у мојој докторској дисертацији налази вишедеценијско искуство, као и теорија која постоји у свету о одржавању енергетских објеката. Ту се налазе и идеје и начин рада у термоелектранама, који има циљ да су уређаји исправни и спремни за рад – каже он.
Петров објашњава да се сва дијагностичка техника из области одржавања термоелектрана која постоји данас користи и код нас. Највише пажње одлази на превентиван рад у одржавању са циљем да се број непланских застоја сведе на минимум. Он истиче да су у огранку на располагању разни дијагностички уређаји, мерни инструменти, дигиталне камере и слично, па може да се каже да је спој праксе и теорије која влада у свету присутан и овде.
Развој информационих технологија и интернета првенствено је омогућио да се и размена информација и искуства одвија знатно брже него раније:
− Техника се брзо развија, а сам интернет доста помаже да дођемо до тих специфичних нових сазнања. Посебно су важне посета разним техничким семинарима и конференцијама, као и похађање одређених курсева и обука – сматра Петров.
Аутор стручних књига
Заједно са колегама, пре свега са ментором проф. др Живославом Адамовићем, Томислав Петров је написао и неколико књига, које су намењене да помогну студентима, али и инжењерима и радницима, да боље упознају ову област и да то примене у свакодневном одржавању великих система као што је и термоелектрана. То су књиге: „Реструктурирање и препројектовање одржавања техничких система“, „Индустријско инжењерство и менаџмент? и „Индикатори перформанси одржавања машина у компанијама“.
Извор: Енергија Костолац
