Србија је кренула путем зелене транзиције, али је за тај процес поред воље, стратешког и законског оквира потребна и финансијска подршка Европе, оценили су учесници прве конференције о обновљивим изворима енергије (ОИЕ) у организацији Удружења ОИЕ Србије.
Учесници конференције разговарали о изазовима које доноси прелазак на ОИЕ и искуствима и идејама како да се превазиђу на најбољи могући начин
Циљ је да до 2040. године имамо најмање 40 одсто енергије добијене
из ОИЕ, а до 2050. и више од 50 одсто. Очекујемо и да емисије штетних гасова наредних 10 година прате просек у ЕУ – рекла је Зорана Михајловић, потпредседница Владе Србије и министарка рударства и енергетике на отварању конференције.
Научна достигнућа и могући проналасци нових, као и усавршавање употребе постојећих ОИЕ, у будућности такође могу олакшати и осигурати производњу довољних количина
зелене енергије. Међутим, транзиција се свакако не дешава преко ноћи и захтева време.
Производња електричне енергије из угља биће доминантна и у наредном периоду, наравно уз испуњење свих преузетих обавеза
по питању заштите животне средине.
Неспорно је повећање удела производње из ОИЕ, али предуслов за њихову интеграцију је стабилан систем који може да обезбеди
сигурност снабдевања – рекао је Александар Јаковљевић, директор
Сектора за стратегију у ЕПС-у на панелу о изазовима и приликама у развоју и градњи нових пројеката. Традиционално, поред производње електричне енергије из угља, ЕПС има велико искуство у изградњи и експлоатацији хидроелектрана.
Баланс уз угаљ
По новом Закону о ОИЕ, ЕПС као гарантовани снабдевач има обавезу да балансира и сноси трошкове балансирања свих произвођача електричне енергије из ОИЕ до успостављања ликвидног организованог унутардневног тржишта електричне енергије. Како наводи Јаковљевић, постојећи електроенергетски систем и постојећа постројења на угаљ, доприносе да у тренутним условима и са овом изграђеношћу капацитета, то балансирање и рад система буде стабилно.
Од преосталог хидропотенцијала у Србији, ЕПС развија пројекте на
рекама Ибар и Велика Морава.
Активни смо и у региону. У Републици Српској је формирана компанија за реализацију пројеката на горњем току Дрине. Развијамо документацију са „Електропривредом Црне Горе“
за ХЕ „Комарница“. ЕПС препознаје реверзибилне хидроелектране као капацитете који ће значајно потпомоћи балансирање и стабилност система са повећаним уделом ОИЕ и у току
је припрема документације за РХЕ „Бистрица“, а разматра се и пројекат изградње РХЕ „Ђердап 3“. У складу са праксом у Европи, развијамо и пројекте на старим одлагалиштима, на
рударском земљишту, на депонијама пепела, као што су ветропарк у Костолцу, соларне електране „Петка“ и „Средње костолачко острво“, а размишља се и о засадима биомасе – рекао је Јаковљевић.
Говорећи о Зеленој агенди, Гжегож Желински, директор енергетског тима Европске банке за обнову и развој ЕБРД, истакао је да треба створити добре послове, отворити тржиште и поставити
одрживи развој као приоритет.
Инвеститори траже праву прилику, односно земље где постоји дугорочна посвећеност зеленој транзицији, а верујем да је Србије таква земља – рекао је Желински.
Учесници конференције разговарали су и о конкретним изазовима са којима се среће цео регион, с обзиром да све земље на простору некадашње Југославије још увек зависе од угља кад је реч о
производњи електричне енергије.
За сада нема системског финансирања и извора новца за
транзицију нашег региона и то може постати велики социјални проблем, па треба решавати на време. Мислим да би и ЕУ која очекује од региона да се декарбонизује до 2050, а има огроман буџет, требало да помогне. Та помоћ, наравно, треба да се комбинује са домаћим мерама – рекао је Јанез Копач, директор Секретаријата Енергетске заједнице (ЕЗ).
На пет панела говорило се и о законској регулативи, финансирању, профитабилности, родној равноправности у „зеленом бизнису“ и другим темама везаним за ОИЕ, а учествовали су и представници енергетских компанија, инвеститори, банкари, ЕПС, ЕМС, Енергетске заједнице, WindEurope, ИФЦ групације Светске банке, комерцијалних банака и приватних компанија.
Процес смањивања термоенергетских капацитета у будућности може довести до мањка капацитета за балансирање. То посебно може доћи до изражаја имајући у виду велике планове за прикључење нових ОИЕ капацитета – навео је Јаковљевић.
Извор: ЕПС Енергија
