Коп под очима дрона
Подаци које обезбеђује Одељење за беспилотну летелицу, које за снимање копова и депонија користи дрон, веома су добри и испуњавају захтеве оперативе на ПК „Дрмно“
Кадровско јачање Службе за рударско-геодетска мерења огранка „ТЕ-КО Костолац“, после вишегодишње паузе, почело је 2019. године. Ова служба, важна за рад нарочито рударског сектора у костолачком огранку ЕПС-а, другачије је и организована, што је додатно допринело повећању ефикасности. У последњем кварталу 2019. формирано је одељење за рад с беспилотном летелицом и оно функционише више него добро.
− Помоћу најсавременије технологије, користећи у свом раду популарни дрон, ово одељење снима и мапира копове и одлагалишта. У оквиру службе формирано је оперативно одељење за беспилотну летелицу – представио нам је на почетку разговора ово још увек младо одељење Горан Милорадовић, руководилац Службе за рударско-геодетска мерења костолачког огранка ЕПС-а.
− Носиоци послова су мр Љубинка Марковић, водећи инжењер за рударско-геодетска мерења, Александар Лабан, инжењер геодезије, и Мирјана Ђорђевић, техничар за аутоматску обраду података. Због повећаног обима послова, одељење је проширено и са Владимиром Стојадиновићем, инжењером рударства, док су за рад на терену ангажована и два фигуранта.
Одељење је добило реновирани пословни простор и према речима мр Љубинке Марковић, опремљено је одговарајућом рачунарском опремом.
− Још немамо довољан број лиценцираних софтвера. Прошли смо процедуру уписа беспилотног ваздухоплова у евиденцију ваздухоплова и стекли потврду за управљање беспилотним ваздухопловом − каже Марковићева. − Испоштовали смо законску регулативу и добили потребна одобрења за снимања, урадили обавезно осигурање. Можемо рећи да смо потпуно обучени за рад с беспилотном летелицом, за припрему плана лета и летење, као и за обраду података с летелице.
Она каже да служба у свом раду користи летелицу „Aibot X6 V2“, која је опремљена са шест елиса на електрични погон. Летелица функционише по принципу коптера, односно има могућност вертикалног полетања и слетања, што олакшава контролу летелице на терену. Могуће је да се „вози“ у мануелном или асистираном режиму лета.
− Летелица је опремљена камером марке „Sony Alpha a600 24.3 MP“, која нам даје ортофото снимке високе резолуције. Предности коришћења беспилотне летелице су вишеструке, почевши од економске исплативости, снимања великих површина и различитих конфигурација терена, кратког временског интервала снимања и добијања резултата, постигнуте тачности података, приступа местима којима опрема за класична снимања не може безбедно да приђе, па све до заштите здравља и сигурности радника на површинском копу – истакла је мр Марковић. − Недостаци ове беспилотне летелице огледају се у немогућности рада у одређеним временским условима, када су јаки ветрови, киша и снег.
Беспилотна летелица нашла је своју широку примену за потребе пројектовања, праћења напредовања рударских радова, стања на депонијама угља, одводњавање и рекултивацију. До сада, како каже наша саговорница, успешно су реализовали више од 150 летова. Редовна снимања раде се за потребе полумесечног и месечног стања депонија угља термоелектрана „Костолац А“ и „Костолац Б“ са обрачуном количина угља. У наредном периоду, од априла, планирано је да се на ПК „Дрмно“ јаловинске и угљене етаже снимају редовно, једном месечно, са обрачуном количина откопаних маса по системима и багерима.
Повремена снимања раде се према захтеву рударске оперативе и надзора инвестиција на коповима. Чести су захтеви за снимање напредовања радних етажа и одлагалишних етажа у краћем временском периоду, за потребе израде и допуне оперативних планова, као и за израду подужних профила за померање трачних транспортера. Раде се и снимања за израду силазних рампи за транспорт механизације, за потребе реконструкције угљеног система и изградње новог БТО система, као за потребе пројектовања депонија гипса, пепела и шљаке. Снима се и конфигурација терена за потребе транспорта рударске механизације са копа „Ћириковац“ на ПК „Дрмно“, линија одводњавања за потребе израде подлога за њихово пројектовање и водосабирници.
− Снимање беспилотном летелицом умногоме се разликује од класичног снимања геодетским инструментима − каже Александар Лабан.
Он додаје да се реализација снимања обавља у три фазе, које обухватају израду плана лета за дату локацију, аерофотограметријско снимање и обраду резултата.
− План лета ради се у канцеларији, а пре одласка на терен контролише се исправност беспилотне летелице и пратеће опреме. На терену се сагледава подручје снимања и постављају контролни маркери. Снимање терена ради се аутоматизовано, тако што се летелица након полетања креће по унапред дефинисаној путањи – каже Лабан. – Инсталирана камера аутоматски фотографише терен и објекте из ваздуха у задатом временском интервалу. Безбедним спуштањем летелице сматра се успешно завршен рад на терену.
Са висином лета од 100 метара, при брзини летелице од пет метара у секунди и осталим дефинисаним параметрима, постиже се тачност снимљених детаља до четири центиметра, што је задовољавајуће за снимање на коповима.
– После извршеног снимања, прикупљени снимци терена обрађују се програмом „Agisoft PhotoScan“. Финални производ снимљеног терена представљен је тродимензионалним моделом терена, дигиталним елевационим моделом и ортофото снимком, који су доброг квалитета и тачности. Pад с беспилотном летелицом је изузетно одговоран и мора се поштовати законска регулатива кад је реч о безбедном коришћењу саме летелице, да се притом не угрози живот, здравље и имовина људи – наводи Александар Лабан.
Беспилотна летелица је у великој мери унапредила рад Службе за рударско-геодетска мерења, а како наводи мр Марковић, сада беспилотном летелицом у једном дану детаљно може да се сними велика површина до 70 хектара, за шта је раније класичном методом снимања било потребно пет дана снимања и ангажовање најмање две екипе са осам до 10 радника на терену.
– Репрезентативан пример представља снимање депоније угља ТЕ „Костолац Б“ површине 12,3 хектара. Сам лет траје 13 минута са екипом за снимање од три члана, док су раније снимање класичном методом радиле две екипе са укупно десет до 12 радника (стручњака и фигураната) у једном радном дану. У досадашњем раду, резултате које смо остварили применом беспилотне летелице у неким сегментима превазишли су наша очекивања – каже мр Марковић.
У једном дану
-Циљ нам је да снимање ПК „Дрмно“ и одлагалишта под повољним временским условима завршимо у само једном радном дану. Искрено се надамо да ће беспилотна летелица наћи своју примену и на другим површинским коповима у оквиру ЕПС-а, истакла је мр Љубинка Марковић.
Модернизација
Имајући у виду величину копа „Дрмно“, укључујући његово даље ширење ка западу, као и планове за отварање новог копа у рејону Костолац запад (коп Дубравица), планом је предвиђена и у току је набавка беспилотне летелице новије генерације са још бољим параметрима. То подразумева могућност лета при јачим ударима ветра, батерије које омогућавају дуже трајање лета, боља резолуција снимка на висини лета од 300 метара, каже Марковићева.
– Летелица ће дневно снимати и до десет пута веће површине. Очекујемо да ћемо тада још брже, квалитетније и ефикасније снимати и пратити напредовање рударских радова.
Извор: Енергија Костолац
