Широм света у 2020. години се после мера закључавања догодила и промена у енергетском миксу, који се у просеку померио према обновљивим изворима енергије. Узрок су смањена потражња за електричном енергијом, нижи оперативни трошкови и
прописани приоритет приступа мрежи на страни обновљивих извора.
У САД је природни гас остао водећи енергент за производњу електричне енергије од марта 2020. надаље, док су, због увођења мера затварања и смањивања потрошње, обновљиви извори далеко надмашили допринос термоелектрана на угаљ.
У Индији се јаз између угља и обновљивих извора знатно смањио после примене првих мера закључавања. Учешће угља у
енергетском миксу од тада непрестано остаје на мање од 70 одсто, што је у складу с дугорочним амбицијама Индије за повећањем учешћа „зелене енергије“.
У Кини је поступно попуштање мера закључавања почевши од друге
половине марта 2020. довело до лаганог раста учешћа производње
из угља, док су обновљиви извори задржали велико учешће у
енергетском миксу.
У ЕУ су пад потрошње електричне енергије и већа производња из
обновљивих извора довели до смањења производње електричне енергије из фосилних горива. Заправо, од фебруара прошле године до прве недеље јула недељна производња из обновљивих извора била је већа од производње електричне енергије из фосилних
горива. Ипак, то се преокренуло у јулу као последица сезонске устаљено мање производње у ветроелектранама.
У неколико земаља ЕУ, а посебно у Италији, Шпанији и Немачкој, током периода закључавања постигнути су нови рекорди у производњи из обновљивих извора. Њихово учешће је остало и даље велико када су се мере ублажавале.

Производња у нуклеарним електранама у ЕУ у 2020. била је знатно мања од оне из 2019. године. Супротно томе, производња електричне енергије из природног гаса повећала се у енергетском миксу због ниских цена гаса, који је средином јуна прошле године постао други највећи извор производње електричне енергије, после обновљивих извора.
Потражња за енергијом у ЕУ, а тиме и укупан ниво производње, једнаки су нивоима из 2019. године.
Према процени светских енергетских стручњака, за сада је извесно да је Covid-19 усмерио структурни пад глобалне потражње
за угљем. Према анализама и сценаријима Међународне агенције
за енергију, потражња за угљем у производњи електричне енергије неће да се врати на ниво пре кризе, а његово учешће у глобалном
енергетском миксу 2040. године могло би први пут од индустријске револуције да падне и испод 20 одсто.

Извор: ЕПС Енергија