Рад у трећој смени је стална борба организма против сна и умора, што исцрпљује човека без обзира на радно искуство и то колико се после ноћног рада одмара
Свако од нас зна како се осећа после непроспаване ноћи. А како је људима на копу „Дрмно” који годинама раде у смени под окриљем ноћи и у свим временским условима, питање је на које смо одговор потражили на лицу места.
У договорено време долазимо на коп „Дрмно”, где нас је дочекао Владан Васић, дипломирани инжењер рударства, који 10 година ради у смени. Он је ове ноћи као сменски инжењер најодговорнији човек на копу.
Док се спремамо за одлазак на терен, Васић нам објашњава да на копу Дрмно” у сменама ради између 330 и 360 људи. Највећи број њих је у производњи, која се одвија на седам система, а 60 до 70 радника ради у службама које пружају логистичку подршку.
Производни процес на копу „Дрмно” одвија се 365 дана у години. Запослени у смени раде по две прве, друге и треће смене, а после тога имају два дана одмора.
На питање колико је тежак рад у трећој смени, Васић каже да му је теже како године пролазе.
− Одговорност сменског инжењера је велика. Посао је веома стресан, посебно ноћу. Безбедност радника је на првом месту и зато сам током ноћи стално у комуникацији са свим људима који управљају радом система. Генерално, током ноћне смене најтеже је одржати концентрацију и остати будан. Обично се то дешава после три сата ујутро. Тада чешће комуницирам преко радио-станице. Тражим од људи да обиђу систем, прегледају да ли има неких недостатака како би се кризни период лакше савладао. То траје неко време, а када криза прође, све је лакше. Сменски рад је тежак. Мења се динамика рада и ангажовања људи. Организам се тешко прилагођава брзим променама, а сменски рад мења начин и ритам живота. То породица треба да разуме. Одрицања су велика. Некада нисте у прилици да будете у кругу породице за време празника, викенда, мало је времена за дружење с пријатељима – каже Васић.
Нешто после поноћи крећемо на терен. Мрак је већ одавно обавио коп. Ноћ пре нашег доласка падала је киша која је на појединим местима, углавном дуж етажних трака, оштетила путеве. Зато смо се определили да обиђемо запослене на водећем багеру за производњу угља „СцхРс 800” јер је најмањи ризик да се негде заглавимо. Kако се приближавамо лежишту, чује се звук машина и опреме, што значи да су рудари на својим радним местима, да је производни процес у току и багери откопавају јаловину и угаљ.
Милан Милићевић је на машинском одржавању багера у смени Б непуних годину дана.
− Старије колеге кажу да се трећа смена изгура, али да треба бити опрезан када отежају капци, стигне умор од рада и неспавања. Зато када има потребе за интервенцијом, никада не идемо сами. Морамо да водимо рачуна једни о другима и тимски да радимо. Тако се лакше преброди ноћ, а већа је и безбедност. После треће смене човек се осећа уморно, потпуно изнурено. Ова зима је блага и није тешко отклањати кварове, али при ниским температурама то је посебна прича. Мени је некако лакше да радим ноћу током лета. Ноћ је краћа, пре сване. Рад у трећој смени је стална борба организма против сна и умора, што исцрпљује човека без обзира на то колико се после треће смене одмара – објашњава Милићевић.
Извор: „Енергија Kостолац”
