Анализа показује да је за сваку тону ископаног угља било потребно да се испумпа 3,68 кубних метара воде, односно за сваки кубни метар откопане јаловине око 0,98 кубика воде

Одводњавање Површинског копа „Дрмно“ основни је предуслов за несметани рад и напредовање основне рударске механизације. Због тога је од велике важности ефикасан рад великог броја објеката за исушивање лежишта. Према подацима Службе одводњавања Површинског копа „Дрмно“, за претходних 10 месеци испумпано је укупно 30.000.000 кубика воде. Системима за дубинско одводњавање испумпано је око 26.000.000, а око 4.000.000 кубика воде објектима за површинско одводњавање.

– У овом периоду било је активно 336 бунара, од којих је око 95 одсто било у непрекидном режиму рада. Површински акумулирана вода директно се испумпавала ван контура копа из шест водосабирника. Највише воде испумпано је ЛЦ 15. линијом бунара за дубинско предодводњавање, око 10.221.000, а површинским одводњавањем из водосабирника ВС-1, који је на најнижој коти копа, око 2.800.000 кубних метара воде – рекао је Јован Здравковић, шеф Службе одводњавања.
Анализа показује да је за сваку тону ископаног угља било потребно да се испумпа око 3,68 кубика воде, а за сваки кубни метар откопане јаловине око 0,98 кубика воде.

– Из регулисаног корита старе Млаве месечно се црпном станицом „Срећно” испумпавало око 1.250.000 кубика воде. Из водосабирника ВС-8 месечно се исцрпи око 620.000 кубика воде у измештено корито Дунавца. Унутар контура копа, зависно од падавина и развијености каналске мреже, месечно се препумпа од 120.000 до 350.000 кубика воде – каже Здравковић.
Подаци са кишомерне станице, која се налази у кругу ПK „Дрмно“, показују да су до краја октобра била 84 кишна дана и да је пало 465,9 литара кише по квадратном метру.
Према Здравковићевим речима, дуж источне контуре ПK „Дрмно“, у зони ШЛА (шљунковите линије бунара) линије бунара, изведени су интервентни радови на изради канала-ровова за прихват воде на контакту шљунка и угља на нивоу треће јаловинске етаже. Овим је направљена водонепропусна баријера у овој зони, што ће допринети и стабилности унутрашњег одлагалишта у наредном периоду.

Извор: „Енергија Kостолац“