Багери дреглјан, Excavator Dragline на енглеском, што је назив за багере са ужетом за вучу кашике, деценијама су били ослонац производног процеса површинске експлоатације угља
на костолачким коповима. На копу „Дрмно“ обично их називају ЕШ, што је скраћеница од руског назива „Екскаватор Шагающий“ (корачајући багер).
Развојем рударства на костолачким коповима њих су потиснули модернији и савременији роторни багери са знатно већим производним капацитетом. Али и поред ове чињенице, дреглајн багери нису пензионисани. За њих, као и за људе који њима управљају, још има много посла.
Који се послови данас обављају овим машинама, старим више деценија, како се њима управља,
како изгледа радни дан посаде, били су разлози наше посете људима са дреглајн багера.

 

 

– На Површинском копу „Дрмно“ у експлоатацији су четири дреглајн багера, а планирамо да са копа „Кленовник“ и „Ћириковац“ претранспортујемо на коп „Дрмно” још два – рекао нам је Зоран Сарић, са 35 година радног стажа један од најискуснијих дипломираних рударских инжењера на копу „Дрмно“, шеф за багере ЕШ.

Највећи багер овог типа је багер ЕШ 10/70, што значи да има капацитет кашике 10 кубних метара, а дужина стреле му је 70 метара. Осим њега, на копу раде и два багера са запремином радне кашике од шест кубика и дужином стреле 45 метара. Најстарији багер овог типа на копу „Дрмно“ је ЕШ 5/45.

– Овим багерима раде се многи послови који су у функцији производње. Скидају јаловину непосредно изнад угљеног слоја, равнају косине етажа. Њима се израђују рампе, копају канали за одвод воде, водосабирници… Прошле године велики посао смо урадили за потребе реконструкције угљеног система. Урађено је шест рампи, а ове године на време смо завршили израду силазне рампе у дужини од око једног километра, где је пребачено око милион кубика земље током израде трасе за транспорт новог багера до радне локације. На овом послу који је трајао више месеци радили су људи са багера ЕШ 26, а нешто касније придодат је и багер ЕШ 6 како би се предвиђени радови завршили на време. Урађена је и рампа за транспорт новог одлагача.
Једноставно, ЕШ никада не мирују. Иду са локације на локацију, с посла на посао. Багери су прешли километре и километре у транспорту и пребачено је исто толико кабла за електронапајање – рекао је Сарић.

Тешко је радити на ЕШ багерима Он истиче да се послови извршавају уз повећан напор запослених, јер недостају људи. Један број радника отишао је у пензију, а на њихова места
дошли су запослени из фирме „Косово Обилић“. Проблем је тренутно решен, али је важно да се приме млади људи који би се обучавали уз искусне багеристе, јер се мајстор не постаје преко ноћи, посебно на овом типу багера.
На предлог нашег домаћина, кренули смо да обиђемо запослене на багеру ЕШ 10/70. Како се
приближавамо лежишту копа, поред великих рударских система уочавамо и стреле дреглајн багера на разним позицијама на копу. Стрмим и расквашеним путем, јер је пре нашег доласка падала јака киша, спуштамо се у коп. Део пута прешли смо теренским возилом, а једну деоницу
пешице да бисмо избегли ризик да се возило не заглави.
На бело-зеленом багеру дочекали су нас: Србо, Драган и Далибор. Били у изненађени нашом посетом.

 

 

Србо Комљеновић, ВКВ багериста, искусан је багериста са радним стажом од 35 година. Кратко је радио на роторном багеру на копу „Ћириковац“, а после је прешао на ЕШ. Србо се присећа дана када је први пут узео команде дреглајн багера у руке. Каже да му није било свеједно и да треба времена да се човек навикне на брзину, даљину, окретање и савлада вештину управљања
багером.
– Тешко је радити на овим багерима, теже него на роторним, који имају сву могућу технику. На ЕШ багеру ради се и ногама и рукама. Ногама се притискају папучице за окрет багера, а рукама се управља дизањем и спуштањем катарке,
забацивањем кашике, повлачењем радног елемента, истоваром… Багер се стално окреће и човек мора бити потпуно концентрисан и на опрезу.
Комплетан рад руку и ногу мора бити усклађен. Човек се психички и физички исцрпљује током рада. Тешко је како год окренеш. Мени је теже да радим на високим температурама, поготово када се налазимо на позицији где смо директно изложени сунцу.
Испред нас су стаклене површине, тако да врелина лако пробија и подиже температуру у кабини. Не можемо да се пожалимо на услове рада. Имамо
нову климу и апарат за воду – каже
Комљеновић.

 

 

 Безбедност на првом месту

– Ми смо мали и сложан тим који ради на ЕШ багерима. Међусобно се помажемо, поготово када багер иде у транспорт. На првом месту је безбедност људи. На машини има доста ротирајућих елемената и друге опреме. Током рада багер се стално окреће и треба водити рачуна о свему
– истиче Драган Ранђеловић, сменски рударски надзорник за ЕШ багере.
Сложен је и тежак посао људи који раде на багерима оваквог типа.
– Најтеже је када се багер транспортује с једне на другу локацију. Тада треба пазити на електрокабл, пробадање и да се не деси стварање чепа, односно да база багера не налегне на тло због пробадања.
Сви багери ЕШ имају годишње километарске транспорте, јер се селе.
Највише посла имали смо за време поплава, када смо чистили терен од
муља, вадили секције и траке – каже наш саговорник.

Драган има 38 година радног стажа. Радио је на БТО систему, а од 1994.
године је на ЕШ багерима. Каже да није лако радити на овим машинама, али да се он навикао на све околности и да је после скоро четири деценије рада за њега посао рутина.

Дијагностички инструменти

Од наших саговорника сазнали смо да се за релативно кратко време савлада техника управљања багером, али искуство је кључ свега. Знање се преноси са старијих на млађе багеристе, али човек мора сам да прође кроз разне ситуације да би стекао самопоуздање и сигурност.
Кажу да није довољно само упознати технику рада багера. Треба упознати
његову душу, могућности. Е, ту се човек мора ослонити на слух, да чује машину, распозна звукове и на основу њих препозна да ли је у машинској сали све у реду или не.
Багер се у току рада и визуелно посматра, обилази. Да би неко постао добар багериста на ЕШ багерима, према мишљењу наших домаћина, треба најмање пет година и зато би било добро на време упослити младе људе који би се обучавали за будуће мајсторе багеристе ЕШ багера.
Из кабине багеристе, степеницама се спуштамо у машинску салу, а из ње излазимо из багера. Идемо према нашем превозном средству, а багер је наставио
са радом. Биће ту још неко време кад заврши задати посао. После опет креће
у транспорт на другу радну позицију.

Искуство

Далибор Татић, са радним искуством од 30 година, најмлађи је у овој смени.
Пре доласка на ЕШ багер радио је на роторном багеру на копу „Кленовник“.
– Није лако радити ни на роторном, нити ЕШ багеру. Сваки багер има своје специфичности. Међутим, мислим да је теже на ЕШ, јер се ради рукама и ногама. То све треба синхронизовати.
Веома брзо сам савладао технику управљања багером, али искуство је оно што је неопходно сваком ко се бави овим послом. Радимо тимски, нема нас много и објективно нам недостају
помоћници и мајстори – истиче Тадић.
Као посебно искуство истиче транспорт багера од копа „Кленовник“ преко копа „Ћириковац“
до копа „Дрмно“. Реч је вишекилометарском транспорту сложеном трасом која је ишла и испод далековода, преко реке Млаве.