Србија је највише постигла у отварању тржишта. Према свим параметрима тржиште је отворено и либерализовано за све учеснике.
− Србија је највише постигла у отварању тржишта. Према свим параметрима тржиште је отворено и либерализовано за све учеснике. Камен темељац ка овом путу постављен је 2008. године усвајањем првог закона о енергетици. Тако су 2013. године сви купци на преносном систему морали да изађу на тржиште и управо се то гледа као датум почетка либерализације.
Већ 2014. купци на дистрибутивном напону су прешли на комерцијално снабдевање, а од 1. јануара. 2015. године и домаћинства и мали купци су добили то право. Од јула 2017. и мали купци су у обавези да пређу на комерцијално тржиште – рекао је Давид Жарковић, директор Сектора за трговину на слободном тржишту ЈП ЕПС.
На српском тржишту има 65 лиценцираних снабдевача, 17 је активно и имало је уговоре о снабдевању. Много је параметара који могу одредити зашто сви не послују активно, али најважнији је углавном цена. Исто тако, много параметара утиче и на формирање цене: заступљеност, дефицит, потенцијал капацитета, начин трговања.
− ЕПС је присутан на свим регионалним берзама, у Мађарској, Словенији, Хрватској и, наравно, у
Србији. Највећи удар на цену електричне енергије могао би да буде увођењем такса на емисију угљен-диоксида. Цена за CO2 у ЕУ по мегават-сату износи око 24 евра. Србија нема обавезу да
примењује те таксе, али се шушка да би ЕУ могла да уведе ту обавезу за западни Балкан – рекао је Жарковић.
Коментаришући ову могућност, представница Енергетске заједнице Јасмина Трухељ рекла је да не постоји никакав временски оквир за увођење такса за емисију угљен-диоксида на
западном Балкану.
Ниска регулисана цена електричне енергије једна је од препрека за развој Републике Српске“ је по аутоматизму резервни снабдевач електричне енергије и за купце на средњем и високом напону
без ограничења. Цена електричне енергије знатно је нижа од тржишне и од 2016. године иста је за све – 29 евра по MWh, ако се гледа само цена енергије.
Ово је уједно и највећи разлог што не може доћи до либерализације тржишта – рекао је Далибор Муратовић, директор Дирекције за дистрибуцију електричне енергије МХ „Електропривреде Републике Српске“.
Према његовим речима, цена се од 1. фебруара 2019. може увећати за највише 20 одсто, али због великог отпора привредника промена цена ће се десити у више корака и вероватно ће прво повећање бити 7,5 одсто. Црна Гора је прошла многе кораке на свом путу либерализације тржишта.
– Примењена су сва три европска енергетска пакета. Предстојећи изазови пред електроенегетским системом Црне Горе су балансирање обновљивим изворима електричне енергије и полагање енергетског кабла у Јадранском мору за повезивање са Италијом. „Електропривреди Црне Горе“ предстоји и улагање у обнављање термокапацитета, јер се из угља добија 45 одсто електричне енергије, али и инвестиције у производњу из обновљивих извора енергије. Граде се соларна електрана код Улциња, снаге 50 MW у првој етапи, а затим и додатних
200 MW, потом ветропарк „Гвозд“ од 50 MW код Никшића и ХЕ „Комарница“ снаге веће од 160 MW – рекао је Дарко Кривокапић, извршни руководилац Дирекције за управљање енергијом „Електропривреде Црне Горе“.
Извор: ЕПС Енергија
