Полагањем венаца на споменик „Слобода”, данас је у Пожаревцу обележено две деценије од почетка НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије 1999. године.
Венце су положиле делегације породица палих бораца, Града Пожаревца, Градске општине Kостолац, Браничевског управног округа, Гарнизона Војске Србије у Пожаревцу, Полицијске управе Пожаревац, СУБНОР-а, Удружења потомака ратника 1912 – 1920. године Пожаревац, градских одбора СНС и СПС. У име Градске општине Kостолац венац су положили председник, Серџо Kрстаноски и председница Скупшине ГО Kостолац, Милена Церовшек.
У склопу обележавања Дана сећања двадесете годишњице од почетка НАТО агресије на СРЈ, у Градском здању, организован је пријем за породице погинулих током НАТО бомбардовања.
Присутнима се обратио градоначелник Града Пожаревца Бане Спасовић који је истакао да и после 20 година туга и бол не пролазе:
„78 дана, одолевати најмоћнијој војној алијанси у историји ове планете у бестидно названој операцији „Милосрдни анђео”, нанело је нашој Србији огромну материјалну штету али не и понижење. Заслужни за то што о том тешком периоду наше историје, али у исто време и мрачном периоду историје оних који су нас напали, можемо да говоримо уздигнуте главе су управо 12 и по хиљада рањених људи и две и по хиљаде живота који су тада угашени. Деветнаесторо њих били су и полицајци и војници из Браничевског округа. Њих деветнаесторо више нема међу нама, али вечно остаје наше поштовање и дивљење које ћемо увек гајити, али и преносити на будуће генерације. Kажу да човек умире два пута, једном када му се угасе животне функције, а други пут када га сви забораве. За породице погинулих је то чување успомене подразумевана судбина, али за све нас остале, за целокупно друштво, за Србију – то је света обавеза. Сви смо тужни због прераног одласка наших јунака, али смо исто тако свесни да су се херојском погибијом ваши и наши мученици сврстали у ред свих великих браниоца Србије кроз њену историју. Немам ни најмању дилему да ће, када историјска дистанца буде довољно велика, њихова имена и у светским читанкама, а не само у српским, бити раме уз раме са онима са Kајмакчалана, Цера, Дрине…“
– Тачно је да историју пишу победници, али је потврђује време а оно ради за славу наших јунака. А док то време не дође, док и остатак света не увиди каква је Србији неправда учињена 1999. године, док не сазнају сви како смо се храбро бранили и најбољи од нас гинули, остаје нам ово данас. Остаје нам да се на овакав начин свих њих сећамо, и говоримо млађим нараштајима и читавом свету – ОНИ су погинули за част, право, правду и своју земљу, додао је Спасовић.
Поред 1300 крстарећих ракета, над тадашњом државом бачено је преко 35000 тзв „касетних бомби“, а употребљена је и забрањена муниција са осиромашеним уранијумом. Укупна материјална штета процењена је тада на 100 милијарди долара. Јединице југословенског ПВО-а оборили су стелт-бомбардер Ф-117, који се срушио близу Буђановаца, а руска агенција АПН је тврдила да је НАТО изгубио преко 400 војника и 60 летелица. Амерички председник Бил Kлинтој је, међутим, изјавио да никаквих губитака по НАТО није било.
Десетог јуна 1999. је након дипломатских притисака издата наредба о прекиду бомбардовања, а истог дана је Савет безбедности Уједињених нација усвојио резолуцију 1244, а на Kосмет је послато више од 37 хиљада војника да чувају мир и обезбеде поврата избеглих док се не дефинише статус покрајине.
