Investicijama u modernizaciju EPS ispunjava ekološke uslove za nastavak proizvodnje uglja
Stabilnost energetskog sistema Srbije nije moguća bez upotrebe uglja u proizvodnjielektrične energije i zato je važno da „Elektroprivreda Srbije“ nastavi ulaganja u zaštitu životne sredine i nove tehnologije, ocenjeno je na stručnoj konferenciji o upotrebi uglja u proizvodnji električne energije.
– EPS je postao lider u investiranju u zaštitu životne sredine u Srbiji. Uvode se najbolje i najnovije raspoložive tehnologije za smanjenje emisija zagađujućih materija u vazduh i poštovanje strogih
ekoloških standarda. U periodu od 2015. do 2025. EPS će uložiti oko milijardu evra u ekološke projekte
– rekao je Ivan Janković, pomoćnik ministra rudarstva i energetike, na konferenciji u organizaciji
Balkanmagazina. Janković je rekao i da se više od 65 odsto električne energije u Srbiji dobija iz uglja, što dovoljno govori o značaju uglja za energetski sistem.
– Srbiju očekuju obaveze u pregovorima o poglavlju 27 u vezi sa zaštitom životne sredine i plan je da se u domaće zakonodavstvo u potpunosti prenesu evropske direktive o emisijama gasova. One obavezuju Srbiju da u termoelektranama primenjuju najbolje dostupne tehnologije – rekao je Janković.
Investicijama u modernizaciju proizvodnje EPS ispunjava ekološke uslove za nastavak proizvodnje uglja,
a jedan od najvažnijih projekata je uvođenje sistema upravljanja kvalitetom uglja u RB „Kolubara“, vrednog oko 150 miliona evra.
– Ugalj je stabilan oslonac energetike Srbije i u narednim decenijama ostaće neizbežni energent
u proizvodnji električne energije – rekao je Slobodan Mitrović, izvršni direktor za proizvodnju uglja JP EPS. On je dodao da je u poslednjih
pet godina proizvodnja uglja u Evropi opala sa oko 420 miliona na 380 miliona tona godišnje, ali to ne pokazuje pravu sliku o nivou korišćenja uglja.
– Istovremeno se u Evropu sa drugih tržišta uvoz povećao na oko 180 miliona tona uglja godišnje –
dodao je Mitrović.
Vladimir Pavlović, predsednik Komiteta za površinsku eksploataciju uglja Saveza inženjera rudarstva i geologije Srbije, istakao je da ugalj ostaje dominantan u proizvodnji struje jer proizvodnja iz obnovljivih izvora ima svoja ograničenja.
– Zamena starih termoelektrana i pravljenje novih ne treba da ima veze sa EU već sa ekonomskom računicom. To treba da uradimo zbog sebe – naglasio je Pavlović.
Dragan Ignjatović, profesor na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu, napomenuo je da se u svetu beleži rast proizvodnje uglja i da najnovije projekcije do 2040. godine pokazuju da, iako će se smanjiti učešće uglja u proizvodnji energije, i dalje će rasti ukupna proizvodnja uglja.
– Prema strategiji energetike, u oblasti uglja postavljena su dva glavna cilja: pouzdano snabdevanje
termoelektrana i obezbeđenje dovoljno uglja za tržište – rekao je Ignjatović i dodao da je, prema strategiji, planirano da se više od 200 miliona evra uloži u istraživanje novih ležišta.
Učesnici stručne konferencije iz Srbije, Republike Srpske, Federacije Bosne i Hercegovine i Crne Gore saglasni su da je za stabilnost i nezavisnost energetskog sistema svake od zemalja neophodno iskoristiti domaće resurse. Oni su istakli da je taj resurs upravo ugalj, na osnovu raspoloživih rezervi i kapaciteta za proizvodnju električne energije.
Na skupu je pokrenuta inicijativa za osnivanje unije proizvođača uglja zapadnog Balkana, koja bi se zalagala za razvoj sektora koji predstavlja važan činilac ekonomske i energetske stabilnosti regiona.
Rezerve
Bilansne rezerve uglja u Srbiji iznose 3,3 milijarde tona, a vanbilansne 1,2 milijarde, prema podacima iz 2016. godine, a sa površinskih kopova „Elektroprivrede Srbije“ dobija se oko 40 miliona tona uglja godišnje. Velika većina rezervi uglja nalazi se u Kolubarskom ugljenom basenu, oko 1,9 milijardi tona, i Kostolačkom ugljenom basenu, oko 0,9 milijardi tona. Ostatak se nalazi u podzemnim rudnicima i Kovinu.
Izvor: EPS Energija
